Danas ćemo pisati o poznatom kardiologu koji je dao odličan savjet kada je zdravlje u pitanju, a o čemu se radi pročitajte u nastavku.
U savremenom društvu, sve više ljudi shvata značaj fizičke aktivnosti za očuvanje zdravlja. Međutim, dok se promovišu različiti treninzi i fitnes programi, često se zanemaruje jedan ključan korak – medicinska procena pre početka vežbanja, naročito kod osoba koje nisu više u ranim dvadesetim godinama života.
Prof. dr Petar Otašević, renomirani kardiolog i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, ukazuje na to da fizička aktivnost mora biti usklađena s individualnim zdravstvenim statusom. Njegova poruka je jasna: pre nego što se obujemo za trčanje, moramo stati na vagu znanja o sopstvenom telu.
Za osobe koje ulaze u četvrtu deceniju života i starije, vežbanje bez prethodne provere zdravlja može predstavljati nepromišljen rizik. Zato kompletna medicinska evaluacija treba da prethodi bilo kakvom naporu. Ova procena treba da uključi sledeće:
- Merenje krvnog pritiska – pokazatelj rada srca i krvnih sudova
- Laboratorijske analize – posebno nivo šećera u krvi i lipida (masnoća)
- Elektrokardiogram (EKG) – za uvid u električnu aktivnost srca
- Ehokardiografija (ultrazvuk srca) – detaljan prikaz građe i funkcije srčanog mišića
Ovi testovi omogućavaju lekarima da odrede bezbedan nivo fizičkog opterećenja za svakog pojedinca, kao i da otkriju potencijalne skrivene rizike.
Stručnjaci se slažu da minimum od 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno donosi značajne koristi za zdravlje. To ne mora podrazumevati članstvo u teretani – ključ je kretanje koje prija i koje se lako uklapa u svakodnevni život.
Primeri aktivnosti koje se preporučuju:
- Brzo hodanje
- Trčanje (džoging)
- Vožnja bicikla
- Plivanje
- Ples
- Planinarenje
- Rad u dvorištu ili vrtu
Osnovna ideja je jednostavna: uključiti više pokreta u rutinu, ali na način koji ne iscrpljuje već osnažuje.
Aerobne vežbe, poznate i kao kardio-treninzi, ne samo da poboljšavaju izgled tela, već imaju i moćan uticaj na unutrašnje funkcije organizma.
Evo šta kardiotrening može da pruži:
- Jača srčani mišić, čineći ga efikasnijim
- Poboljšava cirkulaciju i kapacitet pluća
- Pomaže u održavanju zdrave telesne težine
- Smanjuje nivo stresa i osećaj anksioznosti
- Podiže nivo energije i opšte raspoloženje
Ipak, kako upozoravaju lekari, važno je pratiti brzinu otkucaja srca tokom napora kako bi se izbegao prekomeran stres za telo. Maksimalna preporučena frekvencija srca izračunava se formulom: 220 minus broj godina.
Na primer, za osobu od 50 godina:
- Maksimalni puls ne bi trebalo da pređe 170 otkucaja u minuti
- Idealno je vežbati u rasponu od 60–80% maksimalne frekvencije, poznatom kao ciljna zona pulsa
Postoje grupe ljudi kod kojih fizička aktivnost zahteva poseban nadzor i dodatne preglede, čak i ako se osećaju dobro.
Posebno se preporučuju dodatne provere osobama koje imaju:
- Povišen krvni pritisak
- Visok nivo masnoća u krvi
- Dijabetes
- Porodičnu istoriju srčanih bolesti
- Prethodne kardiovaskularne ili respiratorne probleme
- Simptome poput:
- Bola u grudima
- Umora pri malom naporu
- Vrtoglavice
- Gušenja pri kretanju
Za ove osobe, fizička aktivnost je i dalje moguća – ali samo ako je vođena pravilno i pod lekarskim nadzorom.
Vežbanje jeste jedan od stubova zdravog načina života, ali nije univerzalna formula koja jednako deluje na svakoga. Lepota i snaga fizičke aktivnosti leže u njenoj sposobnosti da se prilagodi osobi, a ne obrnuto. Šta je pravo merilo? Ne broj pretrčanih kilometara, već osećaj vitalnosti, energije i zadovoljstva.
Zato je važno da:
- Ne započinjete vežbanje bez konsultacije sa lekarom, naročito posle 40. godine
- Ne ignorišete simptome, ma koliko blagi bili
- Postepeno povećavate intenzitet treninga
- Pratite srčani ritam i poštujete ciljne vrednosti pulsa
- Birate aktivnosti koje vam prijaju – telo ne voli forsiranje, voli saradnju
Kao što kaže prof. dr Otašević: „Cilj nije samo da budemo aktivni, već da budemo aktivni na način koji nas jača, a ne ugrožava.“
U vremenu kada se fizička aktivnost često idealizuje kao lek za sve, vredi podsetiti: zdravlje dolazi iz ravnoteže, a ne iz krajnosti.
