Danas ćemo pisati o četiri znaka koji ukazuju na to da će osoba dočekati starost bistre glave i na nogama. Koja su to četiri znaka možete da pročitate u nastavku.
Reč starost u našem društvu često budi strah i nelagodu. Ljudi je neretko povezuju sa gubitkom lepote, pojavom sedih vlasi i bora, ili sa telesnim promenama koje prate godine. Međutim, ono što je zaista zastrašujuće nije prirodan proces starenja tela, već unutrašnje praznilo – trenutak kada čovek spolja izgleda živ, ali iznutra polako gubi vitalnost, bistrinu i sposobnost da uživa u životu. Prava starost, dakle, ne meri se samo brojem godina, već time koliko smo ostali nezavisni, koliko nam je um još jasan i koliko još umemo da cenimo male stvari koje život nudi.
Mnogi se pitaju da li je moguće predvideti kakvu ćemo starost dočekati. Iako je na to nemoguće dati potpuno tačan odgovor, postoje jasni pokazatelji koji sugerišu u kom pravcu će se naš život razvijati u poznim godinama. Onaj ko u osamdesetim ili devedesetim i dalje šeta dvorištem, sređuje baštu ili odlazi u posetu komšijama, ko ostaje aktivan i radoznao, taj će svoju starost dočekati sa dostojanstvom i vitalnošću.
- Neprestana aktivnost je jedan od ključnih faktora dugovečnosti.
- Ljudi koji su uvek u pokretu, čak i u sitnicama svakodnevnog života, mnogo bolje podnose godine.
- Njihov stil života nije pitanje genetike, već navike da se telo i duh ne uspavaju.
Umesto da sate provode pred televizorom, takvi ljudi se pokreću – zalivaju cveće, popravljaju ogradu, pomažu komšijama ili jednostavno šetaju. Njihova starost je aktivna, a to im omogućava da zadrže kontrolu nad sopstvenim telom i životom.
Fizička aktivnost je, zapravo, najbolja “pilula protiv starenja”. Hodanje ubrzava krvotok, jača mišiće, poboljšava rad pluća i održava mozak bistrim. Nasuprot tome, dugotrajno sedenje vodi u stagnaciju – krvni sudovi slabe, zglobovi gube pokretljivost, a misli postaju tromije. Tada dolazi do “iznenadnih” srčanih ili moždanih udara, koji nisu nastali preko noći, već su posledica godina neaktivnog života.
- Dugovečni ljudi su uglavnom oni koji ne miruju.
- Njihov dan ispunjen je pokretom: kopanje bašte, šetnja kroz naselje, briga o domaćinstvu.
- Njihov primer jasno pokazuje da kretanje znači život.
Pored kretanja, važna je i strast prema hobijima. Ljudi koji neguju svoje interesovanje, bilo da je to čitanje, crtanje, baštovanstvo ili sakupljanje retkosti, ostaju mentalno aktivni i emotivno ispunjeni. Čuveni pisac Bernard Šo jednom je rekao: “Ne prestajemo da se igramo zato što starimo. Starimo zato što prestajemo da se igramo.” Hobiji daju smisao svakodnevici, održavaju nas angažovanima i podstiču na učenje. A tamo gde postoji smisao, nema praznine.
Ne treba zaboraviti ni kontrolu zdravlja. Često ljudi ignorišu rutinske provere krvnog pritiska, holesterola ili nivoa šećera, a upravo te sitnice mogu odlučiti kakvu ćemo starost doživeti. Srčani ili moždani udar može preko noći promeniti život i najaktivnijoj osobi. Zato je redovan odlazak lekaru, praćenje terapije i odgovorno ponašanje prema sopstvenom zdravlju znak mudrosti, a ne slabosti. Kao što je Avicena govorio: “Lakše je sprečiti bolest nego je lečiti.”
- Održavanje normalne telesne težine i pritiska čuva vitalnost.
- Pravovremena kontrola sprečava ozbiljne posledice.
- Zdravlje je temelj dostojanstvene starosti.
Jedan od najfinijih, ali presudnih faktora zdrave starosti je sposobnost opuštanja i oprosta. Ljudi koji ne nose teret ogorčenosti i starih uvreda sporije stare i žive lakše. Ogorčenost i stalno vraćanje na prošlost deluju kao otrov – troše energiju, uništavaju mir i ubrzavaju bolesti. Malala Jusufzai je to izrazila riječima: “Ogorčenost je kao otrov koji pijete u nadi da će neko drugi umreti.” Oni koji nauče da otpuste i žive bez unutrašnjeg tereta žive kvalitetnije i srećnije.
Starost, dakle, nije samo stanje tela, već i stanje duše. Vedra i bistra duša omogućava da i jednostavne stvari – šetnja, razgovor sa porodicom, miris pite koja se peče – postanu izvor radosti. Čak i u devedesetim godinama, moguće je biti vitalan i emotivno ispunjen, ako smo zadržali sposobnost da uživamo u sadašnjosti.
- Prava starost je ravnoteža tela, uma i duha.
- Aktivnost, hobi i unutrašnji mir čine osnovu dugovečnosti.
- Vitalnost je rezultat svakodnevnih odluka, a ne samo genetike.
Na kraju, starost ne mora biti sinonim za slabost i tugu. Može biti period zrelosti, mira i zahvalnosti, pod uslovom da ostanemo aktivni, negujemo radoznalost i oslobodimo se tereta prošlosti. Ona je dokaz da čovek može ostati snažan, jasan i vedar čak i u poznim godinama – jer starost nije kraj, već novo poglavlje života ispunjeno sopstvenim lepotama i mudrostima.
