Plazma keks je nastao 1967. godine i od tada se pozicionirao kao jedan od najprepoznatljivijih i najomiljenijih proizvoda na domaćem i regionalnom tržištu. Prvobitno je bio zamišljen kao energetski bogata i hranljiva poslastica, namenjena prvenstveno deci, ali je vrlo brzo pronašao svoje mesto i u ishrani odraslih. Zahvaljujući posebnom ukusu i kvalitetnim sastojcima, Plazma je postala nezaobilazni deo svakodnevice mnogih porodica.
Razvoj i uspon Plazma keksa
Plazma je prošla dug put tokom gotovo šest decenija postojanja. Ono što je započelo kao jednostavan keks ubrzo se pretvorilo u simbol detinjstva, tradicije i neizostavnog ukusa. Mnogima, ovaj keks nije samo poslasticu, već podseća na bezbrižne dane ranog detinjstva, porodične trenutke i slatke pauze u svakodnevnom životu.
Jedan od razloga velike popularnosti Plazme je njena univerzalnost. Može se konzumirati na više načina:
- Kao brz i ukusan međuobrok
- Potopljen u mleko, jogurt ili sok za meku i kremastu strukturu
- Kao sastojak raznih kolača i torti
- U obliku praha za bebe i malu decu
Osim izuzetnog ukusa, Plazma se istakla i karakterističnim pakovanjem u crvenu kutiju, koje je postalo prepoznatljiv simbol proizvoda. Starije generacije se još uvek sećaju i prvobitnog dizajna ambalaže sa slikom devojčice koja je krasila pakovanje.
Ko je bila devojčica sa ambalaže?
Mnogima je ostala urezana u sećanje slika nasmejane devojčice sa pakovanja Plazma keksa. Njeno ime je Aleksandra Nedošan, a njena priča je podjednako zanimljiva kao i sam keks.
- Godine 1999., Aleksandra je pobedila na takmičenju „Muzički tobogan“ sa samo četiri i po godine.
- Takmičila se protiv 2000 drugih devojčica, ali je upravo ona izabrana da postane zaštitno lice Plazme.
- U tom periodu nije bila potpuno svesna značaja svog uspeha, već je nastavila da živi kao i svako drugo dete.
Njeno lice krasilo je reklame i pakovanja Plazma keksa, a od brenda Bambi je redovno dobijala pakete keksa, koje je rado delila sa prijateljima. Do 2006. godine, bila je poznata kao „dete Bambija“, a taj nadimak je ostao uz nju i u kasnijim godinama.
Gde je danas Aleksandra Nedošan?
Aleksandra se kasnije posvetila folkloru i pevanju, a njen glas i dalje odjekuje u sećanjima mnogih. Ipak, njen životni put ju je odveo u drugom smeru – odlučila je da studira primaljstvo na Visokoj zdravstvenoj školi.
Zanimljivo je da je i danas poznata pod nadimkom „Bambika“, što govori o jakom uticaju koji je imala njena povezanost sa Plazmom. Na svojim društvenim mrežama koristi prezime Majstorović, što dodatno naglašava kako se njen život vremenom promenio i evoluirao izvan uloge zaštitnog lica omiljenog keksa.
Zaključak
Plazma keks nije samo još jedan slatkiš na tržištu – on je deo tradicije, detinjstva i porodice. Njegova dugovečnost i popularnost govore o tome koliko je duboko ukorenjen u svakodnevni život ljudi na Balkanu. Sa bezbroj načina konzumacije i nepromenjenim kvalitetom, Plazma ostaje jedan od najomiljenijih proizvoda svih generacija.
A priča o Aleksandri Nedošan samo dodatno potvrđuje koliko snažan uticaj može imati jedan brend na život pojedinca i kolektivna sećanja miliona potrošača.
