Dijabetes je ozbiljno hronično oboljenje koje nastaje kada telo ne može pravilno da reguliše nivo šećera u krvi (glukoze). Glukoza predstavlja osnovni izvor energije za ćelije, dok insulin, hormon koji luči pankreas, omogućava njenu apsorpciju i skladištenje. Kada organizam ne proizvodi dovoljno insulina ili ga ne koristi na pravilan način, dolazi do povećanja nivoa šećera u krvi, što može dovesti do brojnih zdravstvenih komplikacija.
Ova bolest je jedan od najvećih zdravstvenih izazova savremenog doba, a njena učestalost se konstantno povećava. Nekontrolisani dijabetes može uzrokovati ozbiljna oštećenja srca, krvnih sudova, bubrega, vida i nervnog sistema. Stoga je ključno prepoznati simptome na vreme i preduzeti odgovarajuće mere kako bi se bolest držala pod kontrolom.
Uzroci i faktori rizika
Iako dijabetes može biti nasledan, određeni faktori životnog stila značajno doprinose njegovom razvoju. Prema rečima dr. Saše Kikovića, endokrinologa, dijabetes se često razvija zbog:
- Nezdrave ishrane – ishrana bogata prerađenim šećerima i nezdravim mastima povećava rizik.
- Fizičke neaktivnosti – nedostatak kretanja može smanjiti osetljivost tela na insulin.
- Stresa – dugotrajan stres negativno utiče na metabolizam glukoze.
- Gojaznosti – prekomerna telesna masa otežava normalno funkcionisanje insulina u organizmu.
Osobe koje vode sedeći način života, imaju povišen krvni pritisak ili su starije od 45 godina, podložnije su razvoju dijabetesa i trebalo bi redovno da prate svoje zdravstveno stanje.
Simptomi dijabetesa
Prepoznavanje simptoma na vreme može pomoći u ranom otkrivanju bolesti i sprečavanju njenih komplikacija. Osobe koje razvijaju dijabetes često primećuju:
- Učestalo mokrenje
- Pojačanu žeđ i suvoću usta
- Neobjašnjivo mršavljenje
- Hroničan umor i iscrpljenost
Ako nivo šećera u krvi pređe 7,0 mmol/l, neophodno je hitno medicinsko ispitivanje. Kada se vrednosti kreću između 6,1 i 6,9 mmol/l, savetuje se dodatna dijagnostika, uključujući oralni test tolerancije na glukozu (OGTT).
Dijagnostika i praćenje bolesti
Dijabetes se dijagnostikuje kroz nekoliko ključnih metoda:
- Merenje glukoze u krvi na prazan stomak – vrednost iznad 7,0 mmol/l ukazuje na dijabetes.
- Oralni test tolerancije na glukozu (OGTT) – ako nivo šećera posle dva sata prelazi 11,1 mmol/l, postoji ozbiljan rizik od dijabetesa.
- Glikirani hemoglobin (HbA1c) – kada njegova vrednost pređe 6,5%, ukazuje na lošu kontrolu šećera u krvi.
Redovna kontrola nivoa šećera i pridržavanje medicinskih saveta od suštinskog su značaja za održavanje stabilnog zdravstvenog stanja kod obolelih od dijabetesa.
Lečenje i prevencija
Upravljanje dijabetesom zahteva sveobuhvatan pristup, koji obuhvata:
- Zdravu ishranu – konzumiranje hrane bogate vlaknima i složenim ugljenim hidratima, uz smanjenje unosa šećera i zasićenih masti.
- Redovnu fizičku aktivnost – čak i umerena fizička aktivnost, poput brzog hodanja, može značajno poboljšati osetljivost na insulin.
- Održavanje optimalne telesne mase – kontrola telesne težine doprinosi boljoj regulaciji šećera u krvi.
- Redovne medicinske kontrole – kontinuirano praćenje nivoa glukoze i konsultacije sa lekarima mogu sprečiti ozbiljne komplikacije.
U nekim slučajevima, kada promene načina života nisu dovoljne, lekar može prepisati oralne antidijabetike ili insulinsku terapiju radi održavanja stabilnog nivoa šećera u krvi.
Zaključak
Dijabetes je bolest koja zahteva doživotnu pažnju i brigu o zdravlju. Iako može doneti brojne izazove, pravilnim načinom života moguće je održati kvalitetan i ispunjen život. Rana dijagnoza, redovne kontrole i prilagođen režim ishrane i aktivnosti ključni su za kontrolu bolesti i sprečavanje ozbiljnih komplikacija.
Uz adekvatnu edukaciju i medicinsku podršku, osobe sa dijabetesom mogu preuzeti aktivnu ulogu u očuvanju svog zdravlja i poboljšanju kvaliteta života
