Nekada davno, kad još nije bilo ni parfimerija na svakom ćošku, ni šarenih pakovanja ni reklama koje nas ubeđuju da je sreća u bočici od 50 ml, naše bake, majke i tete su znale nešto mnogo vrednije – kako da mirišu na dom, nežnost i toplinu. I taj miris se i danas pamti. Ne po brendu, ne po ceni, nego po osećaju.
Danas, kad zatvoriš oči i pomisliš na svoju baku, verovatno ti najpre naiđe miris lavande, pudera i toplog veša. To nije bio „drogerijski“ miris, već nešto dublje – trag svakodnevnog života, punog ljubavi, urednosti i poštovanja prema sebi i svetu oko sebe. Taj nevidljivi miris doma ostajao je u pamćenju zauvek, kao tiha pesma prošlih dana.
Naše bake nisu znale za hijaluronske kiseline i retinole, ali su znale za čist sapun, toplu vodu i biljke koje mirišu dušom.
Njihova nega tela i lica bila je ritual, a ne obaveza. I to ovako:
-
Svakodnevno umivanje sapunom od lavande, nevena ili maslinovog ulja – nežno, ali temeljno, sapuni koji su ostavljali kožu čistom i mirisnom.
-
Parenje lica nad kamilicom – otvorilo bi pore, ali i opustilo dušu.
-
Melem od svinjske masti i nevena – prava mala apoteka u teglici.
-
Piling kukuruznim brašnom i limunom – bez hemije, ali s efektom.
-
Mleko za omekšavanje kože – kupanje u mleku nije bilo rezervisano samo za Kleopatru.
-
Glicerinska krema s ružinom vodom – jednostavna, ali moćna zaštita za ruke koje rade, a opet ostaju nežne.
Ono što su bake znale, a mi često zaboravljamo, jeste da nije važna količina kozmetike, već pažnja kojom se negujemo.
U vreme kada se izlazilo s pažljivo uvezanom maramom i laganim korakom, miris nije bio glasan – bio je prisutan, topao, nenametljiv.
Koristile su:
-
Kolonjske vode s notama lavande, limuna i ruže – kap iza uha bila je dovoljna.
-
Parfemi – ako su ih imale, koristili su se štedljivo, za posebne prilike, i uvek s merom.
-
Veš sa mirisom latica i lavande – jer su grančice stavljale u ormare i fioke.
-
Puder u metalnim kutijicama – koji su nosile u torbici, zajedno s maramicom natopljenom blagim mirisom.
-
Kosa oprana domaćim sapunom i ispirana sirćetom – sjajna, čista, mirišljava bez ijedne kapi regeneratora.
Kada bi prošla pored nekog na ulici, za njom bi ostajao trag sapuna, pudera i dostojanstva. To nije bio miris parfema, već miris žene koja zna ko je i koja zna šta nosi u sebi.
Njihova lepota nije dolazila iz staklenki ni sa stranica časopisa. Ona je dolazila:
-
iz uredno ispeglane suknje,
-
čisto podignute kose,
-
zategnute posteljine,
-
mirisa rublja na suncu.
Bile su lepe jer su znale da cene trenutak. Jer su se volele u tišini, kroz geste – a ne kroz poglede drugih.
Njihove maramice bile su više od tkanine. U njima su se krile suze, parfemi, utehe i osmesi. Nijedna torbica nije bila bez nje.
Na kraju, evo recepta za kremu kakvu su pravile naše bake – bez konzervansa, ali s mnogo ljubavi:
Sastojci:
-
100 g svinjske masti (prokuvane i procedjene)
-
1 šaka osušenih cvetova nevena
-
1 mala kašičica meda
-
nekoliko kapi eteričnog ulja lavande (po želji)
Priprema:
-
Na laganoj vatri otopite svinjsku mast.
-
Ubacite cvetove nevena i lagano kuvajte 30 minuta.
-
Sklonite s vatre i ostavite da odstoji još 12 sati.
-
Procedite i dodajte med (i ulje lavande ako želite).
-
Promešajte dok je toplo i sipajte u staklenu teglicu.
-
Čuvajte na hladnom mestu.
Ova krema je spas za suvu kožu, ispucale ruke, lice zimi i pete leti. Nema hemije, nema laži – samo priroda, vreme i sećanje.
Naše bake su znale da prava lepota ne miriše na hemiju, već na čistoću, prirodu i nežnost. Nisu žurile, nisu se dokazivale. Bile su tihe, ali prisutne. I njihov miris, i danas, kad zatvorimo oči, možemo da osetimo – jer je bio deo njih, deo kuće, deo ljubavi koju su davale.
Danas, u svetu brzine i proizvoda koji obećavaju sve, možda je vreme da se malo vratimo unazad. Da stanemo, udahnemo i zapitamo se – šta bi baka koristila?
Jer miris žene ne dolazi iz bočice. On dolazi iz duše.
