Za neke osobe je nizak krvni pritisak normalna stvar. Ukoliko pazimo na ishranu možemo izbječi stanje pritiska visokog ili niskog. Danas ćemo pojasniti šta je potrebno jesti ako imamo nizak krvni pritisak.
U današnje vreme, kada se svakodnevica sve više vrti oko stresa, žurbe i nepravilne ishrane, mnogi ljudi ni ne znaju da je nizak krvni pritisak, odnosno hipotenzija, stanje koje takođe može ozbiljno narušiti zdravlje. Dok se o visokom pritisku često govori kao o “tihom ubicom”, nizak pritisak se neretko ignoriše jer ne ostavlja uvek dramatične simptome. Međutim, istina je da nagli padovi pritiska mogu biti vrlo opasni, naročito ako se ne prepoznaju na vreme i ne regulišu na pravi način.
Nutricionistkinja Branka Mirković ističe važnost pravilne ishrane, hidratacije i dnevne rutine kao ključne elemente za održavanje stabilnog krvnog pritiska, pogotovo kod osoba koje su sklone njegovom padu. U ovom tekstu, detaljno ćemo razložiti uzroke, simptome i praktične savete za svakodnevni život sa hipotenzijom, kako biste bolje razumeli svoje telo i preduzeli korake ka boljem zdravlju.
Prema stručnjacima, hipotenzija se javlja kada je krvni pritisak u arterijama niži od normalnog, zbog čega dolazi do smanjenog dotoka kiseonika i hranljivih materija do organa i tkiva. I dok kod pojedinaca to stanje može biti asimptomatsko, kod drugih izaziva vrtoglavicu, slabost, zamagljen vid i čak nesvesticu.
Nutricionistkinja Branka Mirković pojašnjava da uzroci hipotenzije mogu biti brojni, a često su povezani sa:
-
Stresom
-
Naglih promenama u dnevnoj rutini
-
Hormonalnim disbalansom
-
Nedovoljnom hidratacijom
-
Nepravilnom ishranom
-
Preteranom fizičkom aktivnošću bez adekvatne regeneracije
Ono što se često zanemaruje jeste uticaj ishrane i rasporeda obroka na krvni pritisak. Ako se ne vodi računa o tome šta, kada i koliko jedemo, organizam može reagovati naglim padom glukoze, što direktno utiče i na tonus krvnih sudova i sam krvni pritisak.
Jedna od najvećih grešaka koje osobe sklone hipotenziji prave jeste preskakanje doručka. Mirković posebno naglašava koliko je prvi obrok u danu presudan za održavanje normalnog nivoa šećera u krvi, a samim tim i stabilnog krvnog pritiska.
Kada osoba ne doručkuje:
-
Nivo glukoze opada
-
Krvni sudovi gube elastičnost
-
Pojavljuju se simptomi poput umora, nesvestice, vrtoglavice
Zato se preporučuje da se dan započne uravnoteženim obrokom koji uključuje proteine, zdrave masti i složene ugljene hidrate, a ne samo kafu ili slatkiše koji daju kratkotrajan efekat.
Branka Mirković predlaže konkretne korake u ishrani za ljude sa niskim pritiskom, koji se mogu lako primeniti svakodnevno:
✅ Preporučuje se:
-
Jesti manje obroke, ali češće – idealno na svaka 3 do 4 sata
-
Kontinuirano unositi tečnost tokom dana, a ne samo kad se oseti žeđ
-
Uravnotežen unos elektrolita – npr. kroz domaće supe, prirodne ceđene sokove sa prstohvatom soli
-
Povećati unos vitamina B12, koji je ključan za formiranje crvenih krvnih zrnaca i stabilizaciju pritiska
Nutricionistkinja preporučuje sledeće namirnice bogate vitaminom B12:
-
Jaja
-
Piletina
-
Losos
-
Tunjevina
-
Sardine
-
Mlečni proizvodi sa smanjenim procentom masti
Takođe, vitamin B9, poznat kao folna kiselina, podržava stvaranje novih krvnih ćelija i doprinosi održavanju stabilnog pritiska. Najbolji izvori ovog vitamina su:
-
Zeleno lisnato povrće (spanać, kelj, blitva)
-
Brokoli
-
Mahunarke (sočivo, leblebije)
-
Citrusi – naročito pomorandže
-
Orašasti plodovi – orah, badem, lešnik
Mnoge namirnice koje na prvi pogled deluju zdravo mogu imati negativan efekat na osobe sa hipotenzijom, naročito ako se konzumiraju u većim količinama.
-
Krompir, pirinač, testenina, beli hleb – zbog toga što naglo podižu nivo šećera, a zatim uzrokuju njegov brzi pad
-
Slatki napici i industrijski sokovi – visoka količina šećera dovodi do oscilacija glukoze u krvi
-
Alkohol – izaziva dehidrataciju i širenje krvnih sudova
-
Jabuke na prazan stomak
-
Med, matični mleč, kesten, šargarepa
Ove namirnice deluju diuretski, odnosno podstiču izbacivanje tečnosti iz organizma, što dodatno smanjuje pritisak i pogoršava simptome.
Iako ih mnogi smatraju zdravim, sledeće namirnice treba ograničiti kod osoba sa niskim pritiskom:
-
Lubenica
-
Dinja
-
Paradajz
-
Crni luk
-
Boranija
-
Semenke (suncokretove, lanene, bundeve itd.)
Prekomerni unos ovih namirnica može pojačati dehidrataciju i dodatno oboriti već nizak pritisak.
Mnogi posegnu za kafom kad osete da im pritisak opada, i donekle su u pravu – kofein može trenutno podići pritisak. Ali, kako upozorava Mirković, dugoročno gledano, kofein izaziva dehidrataciju, što zapravo ima suprotan efekat.
Slično važi i za alkohol. Iako se nekima čini da čašica vina pomaže, alkohol zapravo širi krvne sudove i posle kratkog “podizanja”, sledi nagli pad pritiska, uz simptome kao što su vrtoglavica, zamagljen vid i slabost.
Branka Mirković jasno poručuje – nizak krvni pritisak nije bezazlen, iako ga mnogi zanemaruju. Uz adekvatnu ishranu, redovnu hidrataciju i izbegavanje stresa, hipotenzija može biti uspešno kontrolisana. Ključ je u slušanju svog tela, obraćanju pažnje na signale kao što su malaksalost, osećaj “preskakanja” srca, hronični umor, i odgovarajućem reagovanju.
Za kraj, evo kratkog podsetnika za sve koji se bore sa niskim pritiskom:
-
Ne preskačite doručak
-
Jedite redovno, na svaka 3–4 sata
-
Pijte dovoljno vode i unosite minerale
-
Uzimajte hranu bogatu vitaminima B12 i B9
-
Izbegavajte diuretike, alkohol i previše kofeina
-
Obratite pažnju na simptome – telo uvek šalje signale
Zdravlje nije u spektakularnim promenama, već u malim, doslednim navikama koje iz dana u dan grade našu snagu. A stabilan pritisak je samo jedan od znakova da idemo u pravom pravcu.
