Region Istanbula je u ranim jutarnjim satima pogodio jak zemljotres jačine 6,1 stepeni po Rihterovoj stakli.
Udar je došao bez upozorenja. Sve se desilo u sekundi – zemlja je zadrhtala, zgrade su počele da podrhtavaju, a ljudi su, obuzeti panikom, pojurili na ulice. Istanbul, metropola sa preko 15 miliona stanovnika, suočila se sa još jednim podsmehom prirode koji je iznova podsetio građane koliko su krhki temelji sigurnosti.
Uznemirujući prizori brzo su preplavili društvene mreže – video-snimci lustera koji se zanjihali, pucanja stakla, plač dece, i lica odraslih ispunjena strahom. Iako se sve desilo u tren oka, psihološki efekti ostaju dugotrajni.
Ovaj zemljotres, iako ne tako razoran kao neki iz prošlosti, nije bio izolovan slučaj. Njegova pojava u isto vreme kada je i Grčku pogodio potres jačine 3,9 stepeni, ukazala je na regionalnu seizmičku aktivnost koja bi mogla imati ozbiljne posledice.
Niti dve godine ranije, u februaru 2023. godine, Turska je doživela jednu od svojih najgorih prirodnih katastrofa. Tada je zemljotres jačine 7,8 stepeni pogodio jugoistočni deo zemlje, ostavljajući za sobom:
- Desetine hiljada mrtvih
- Stotine hiljada povređenih
- Nepreglednu štetu na objektima
- Ogromne migracije stanovništva
Nedugo nakon tog potresa, usledio je još jedan – sekundarni udar od 6,7 stepeni. Ovi uzastopni potresi bili su poput udarca čekićem po već napukloj površini. Gradovi poput Al Baba u Siriji ličili su na ratne zone, sa ruševinama koje su skrivale priče stradanja.
Sećanja na te dane su još uvek sveža i bolna. Svaki novi potres, pa i ovaj koji je nedavno zadesio Istanbul, aktivira te traume kod velikog broja ljudi.
Turska se nalazi na veoma složenom seizmičkom području. Razlog za to je njen geografski položaj – zemlja se prostire preko nekoliko tektonskih ploča, među kojima su najznačajnije:
- Anatolska ploča
- Arapska ploča
- Evroazijska ploča
Anatolska ploča se neprestano gura ka zapadu zbog pritiska Arapske ploče sa juga. To uzrokuje velika trenja i pomeranja koja se akumuliraju kao energija, a zatim izbijaju u obliku zemljotresa. Posebno je rizičan Istanbulski zaliv i njegov podvodni deo u Mramornom moru, koji se smatra jednim od najopasnijih seizmičkih tačaka u Evropi.
Geolozi i seizmolozi neprestano upozoravaju na opasnost od velikog zemljotresa u Istanbulu, koji je, po mnogim procenama, ne pitanje da li će se desiti – već kada.
Iako se u ovom konkretnom slučaju ne izveštava o velikom broju žrtava, materijalna šteta je zabeležena. Prema izveštajima lokalnih vlasti i medija, u više delova Istanbula došlo je do:
- Pucanja zidova
- Oštećenja fasada
- Problema sa elektroenergetskim sistemom
- Prekida u telekomunikacijama
Neki putevi su preventivno zatvoreni, dok su škole i javne ustanove obustavile rad radi sigurnosnih provera. Građani su pozvani da ne koriste oštećene zgrade dok se ne utvrdi njihova stabilnost.
Zemljotresi ne izazivaju samo fizičke štete – oni imaju dubok uticaj na psihu ljudi. Osećaj da je sopstveni dom, mesto koje bi trebalo da pruža sigurnost, iznenada postao potencijalna opasnost, ostavlja trajne posledice.
Mnogi stanovnici su izjavili da su noć proveli na otvorenom – u automobilima, parkovima, pa čak i na stadionima, čekajući da “prođe opasnost”. Ovakvo ponašanje, iako na prvi pogled preterano, utemeljeno je na prethodnim traumama i kolektivnom sećanju.
Strah od ponavljanja udara, stalna napetost i nesanica često prate ovakve događaje. Istraživanja pokazuju da čak i manji zemljotresi mogu pokrenuti simptome posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), naročito kod dece i starijih.
Priroda nas stalno podseća na svoju snagu. Istanbul, grad sa bogatom istorijom i strateškim značajem, leži na tlu koje je uvek spremno da se zatrese. Svaki potres, pa i ovaj najnoviji, potvrđuje činjenicu da prirodne katastrofe ne možemo sprečiti, ali se na njih možemo i moramo pripremiti.
Neophodno je:
- Modernizovati građevinske standarde kako bi se gradile otpornije zgrade.
- Edukovati građane o ponašanju tokom i nakon zemljotresa.
- Ulagati u seizmološki monitoring i ranu detekciju.
- Jačati psihološku podršku za pogođene zajednice.
Zemljotresi nas ne biraju – ali naš odgovor na njih određuje koliko ćemo biti ranjivi. Istanbul je još jednom testiran. Pitanje je – hoće li sledeći put biti spremniji?
