Tema današnjeg članka je pomalo nezgodna, jer je uvijek nezgodno pisati o opakim bolestima. Kako se navodi, u starijim vremenima je broj oboljelih od ovih bolesti bio manje izražen.
Dok se ostatak sveta suočava s rastućim brojem obolelih od hroničnih bolesti, među kojima posebno dominira rak, postoji jedno malo i gotovo zaboravljeno pleme koje kao da prkosi svakoj medicinskoj statistici. Ova izolovana zajednica, smeštena u surovim, ali netaknutim planinama između Pakistana i Indije, vekovima intrigira i inspiriše i naučnike i lekare – ne samo zbog svoje izuzetne dugovečnosti, već i zbog gotovo potpune odsutnosti bolesti, uključujući i najopasniju – kancer.
Njihovo ime je Hunza – narod koji kao da je zadržao tajne zdravlja i vitalnosti koje su modernom društvu izmakle. U ovom pregledu, istražujemo ko su Hunze, kako žive, šta jedu, i – najvažnije – kako uspevaju da žive bez bolesti koje nas svakodnevno pogađaju.
Hunze žive u regiji koja je fizički i kulturno odvojena od spoljnog sveta. Njihovo okruženje je čista planinska klima Himalaja, sa svežim vazduhom i vodom koja izvire iz glečera. Ta prirodna izolacija je zapravo njihova prednost – omogućila im je da očuvaju tradicionalni način života, oslobođen savremenih zagađivača i stresa.
U ovoj zajednici, prosečan životni vek se kreće oko 120 godina, a nisu retki ni slučajevi dugovečnosti preko 130 godina. I ne radi se samo o „preživljavanju“ – Hunze su aktivni, pokretni i fizički sposobni čak i u poznim godinama. Žene u šezdesetim i dalje rađaju decu, dok stariji članovi zajednice sa lakoćom prelaze duge staze i penju se po planinskim liticama.
Njihov svakodnevni jelovnik daleko je od industrijalizovane hrane savremenog čoveka. Umesto toga, Hunze praktikuju potpuno prirodan i sezonski način ishrane, zasnovan na sirovim i minimalno prerađenim namirnicama.
Letnja ishrana se sastoji pretežno od:
- Sirovog voća i povrća
- Sveže ubranih plodova iz sopstvenih bašta
- Minimalno termički obrađene hrane
Zimska ishrana uključuje:
- Sušene marelice (kajisije)
- Proklijale žitarice
- Ovčji sir
Jedinstven deo njihovog načina ishrane je “gladno proleće” – period kada sveže voće postaje retkost, a Hunze prelaze na post zasnovan na soku od sušenih marelica. Ova faza traje 2 do 4 meseca i deluje kao prirodni detoks organizma.
- Kalorije dnevno: oko 1933
- Proteini: oko 50 grama
- Masti: svega 36 grama
- Ugljeni hidrati: oko 365 grama
Ovo je značajno manje od prosečnih dnevnih unosa u razvijenim zemljama, ali upravo ta skromnost u unosu hrane, uz kvalitet i izbalansiranost, čini osnov zdravlja Hunza.
U njihovoj kuhinji posebno mesto zauzimaju namirnice sa lekovitim svojstvima:
- Seme marelice: izvor vitamina B17, za koji se veruje da poseduje antikancerogena svojstva.
- Chapati hleb: tradicionalni beskvasni hleb od celozrnatog prosa i heljde, pripremljen bez aditiva i industrijskih mlevenja.
- Ovčji sir: bogat proteinima i probioticima.
- Proklijale žitarice: sadrže enzime koji poboljšavaju varenje.
Hrana se nikada ne kuva dugo – koristi se kratko kuvanje ili se konzumira sirova, kako bi se sačuvali svi hranljivi sastojci.
Hunze ne praktikuju vežbanje kao izdvojenu aktivnost – pokret je sastavni deo njihove svakodnevice. Hodanje na velike razdaljine, penjanje po planinskim stazama i rad u polju su deo njihovog rutinskog života.
Takođe, njihova zajednica neguje mentalnu ravnotežu, odsustvo stresa i osećaj svrhe – faktori koji se danas sve češće prepoznaju kao ključni za zdravlje.
Zdravlje naroda Hunza nije rezultat savremene medicine, skupih tretmana ili genetske predodređenosti. Ono dolazi iz harmoničnog odnosa s prirodom, proste, ali moćne ishrane, i aktivnog, smislenog načina života.
Njihov pristup može nam poslužiti kao inspiracija za promene u sopstvenim životima – da se vratimo prirodi, da pojednostavimo ishranu i da u svakodnevicu ugradimo više pokreta i manje stresa.
Dug život bez bolesti možda nije mit – možda je samo zaboravljena mudrost.
