Danas čemo pisati o doktoru Nestoroviću koji je ujedno i jedan od najpoznatijih doktora na našim prostorima. Slijedi i jedna njegova zanimljiva opservacija..
U svetu u kojem se zdravlje sve češće oslanja na brza rešenja i tablete, antibiotici su postali gotovo svakodnevna pojava. Iako su prvobitno razvijeni kao oružje protiv bakterijskih infekcija, danas se neretko koriste bez stvarne potrebe, često iz straha, neznanja ili rutine. Takva praksa otvara brojna pitanja, naročito kada ih komentariše stručnjak poput prof. dr. Branimira Nestorovića, koji na zdravlje čoveka gleda kroz prizmu prirodnog balansa i zdravog načina života.
Ovaj renomirani pulmolog, poznat po svojim nekonvencionalnim i hrabrim stavovima, upozorava da mnoge savremene bolesti nisu nasledne, već rezultat savremenih navika koje su u suprotnosti sa prirodom čoveka.
Prema dr. Nestoroviću, mnoge hronične bolesti, uključujući i upalne bolesti creva poput Crohnove bolesti i ulceroznog kolitisa, nastaju usled pretjerane higijene i sterilnih životnih uslova. U prošlosti su ljudi živeli u stalnom kontaktu sa prirodom: zemljom, bakterijama, životinjama, i upravo ta izloženost jačala je imunološki sistem.
Danas, kroz neprekidnu upotrebu antibakterijskih sredstava i sapuna koji “ubijaju 99% bakterija”, uklanjamo i korisne mikroorganizme, koji su neophodni za održavanje balansa imunološke funkcije. Posledica toga jeste fenomen u kojem imunološki sistem počinje napadati sopstvene ćelije – što je osnov autoimunih bolesti.
Iako se u javnosti često stvara utisak da su bakterije isključivo opasne, Nestorović ističe:
- Samo mali broj bakterija zaista može izazvati bolest kod ljudi
- Većina njih nema afinitet prema ljudskom organizmu
- Mnoge čak podržavaju zdravlje, posebno one koje čine naš mikrobiom
Povećanom upotrebom antiseptika i antibiotika, ne samo da narušavamo sopstvenu otpornost, već i uništavamo korisne bakterije koje nas prirodno štite.
Dr. Nestorović koristi izraz “nužno zlo” kako bi opisao antibiotike. Iako mogu spasiti život kada su pravilno primenjeni, današnja praksa njihove upotrebe je, kako tvrdi, duboko problematična:
- Samoinicijativno uzimanje bez konsultacije s lekarom
- Korišćenje antibiotika za virusne infekcije, poput gripa i prehlade
- Preuranjeno prekidanje terapije
- Davanje antibiotika deci “za svaki slučaj”
Nestorović naglašava da antibiotik ne uništava bakterije direktno, već sprečava njihovo razmnožavanje – dok imunološki sistem obavlja glavni posao ozdravljenja. Ako osoba ima oslabljen imunitet, ni najbolji antibiotik neće pomoći.
Pored toga, zajedničke karakteristike bakterijskih i ljudskih ćelija čine da antibiotici mogu štetno delovati i na zdrave ćelije, posebno kod prekomerne i nepotrebne upotrebe.
Umesto brzog posezanja za tabletama, dr. Nestorović sugeriše povratak prirodnim rešenjima. Mnogi biljni lekovi imaju dokazano antibakterijsko delovanje, a uz to ne narušavaju prirodnu ravnotežu organizma.
🌿 Najefikasniji prirodni “antibiotici”:
- Beli luk – bogat alicinom, prirodnim antibakterijskim jedinjenjem
- Propolis – smola pčelinjeg porekla sa jakim antiinflamatornim i antimikrobnim svojstvima
- Origano – posebno eterično ulje origana ima snažno dejstvo protiv bakterija
- Crni biber, đumbir, kurkuma – podržavaju imunitet i pomažu u borbi protiv infekcija
Ove biljke nisu zamena za lekove u teškim stanjima, ali mogu biti moćni saveznici u prevenciji i blagim infekcijama, naročito kada se koriste kao deo svakodnevne ishrane i načina života.
U domenu dečijeg zdravlja, dr. Nestorović upozorava da se većina infekcija kod dece ne sme lečiti antibioticima, jer su virusnog, a ne bakterijskog porekla. U čak 96% slučajeva infekcija, imuni sistem deteta sam rešava problem.
Čak i kod bolesti poput gnojne angine, za koju se često propisuju antibiotici, stanje često prolazi bez potrebe za lekovima, pod uslovom da se detetu omogući odmor i podrška imunološkom sistemu. Ideja da se antibiotici koriste “preventivno” kako bi se sprečile komplikacije, prema njemu, nema naučnu osnovu, osim u specifičnim slučajevima poput gripa sa rizikom od upale pluća.
Prema dr. Nestoroviću, glavni uzroci bolesti današnjice nisu bakterije, već smanjena fizička aktivnost, pretjerani stres, izolacija od prirode i zavisnost od farmaceutskih rešenja. Ljudsko telo nije stvoreno za život bez kretanja i kontakta sa prirodom, niti je um dizajniran da živi u stalnoj anksioznosti.
Njegova poruka je jednostavna:
Više prirode, manje lekova. Više pokreta, manje stresa. Više razumevanja, manje straha.
U vremenu kad sve više težimo brzini i automatizaciji, možda je pravo vreme da usporimo, oslušnemo svoje telo i ponovo izgradimo ravnotežu – onu koju su naši preci živeli, a mi zaboravili.
