Danas ćemo pisati o Isidori koja je pričala o tome kako je dobila jako opasnu bolest. Iako nije jela lošu hranu, niti pušila cigare govori da je jedna stvar bila najgora.
Isidora Bjelica nije bila samo spisateljica – bila je simbol borbe, nepokolebljivosti i autentičnosti. Njeno stvaralaštvo obeležilo je savremenu književnost regiona, ali ono što ju je istinski izdvojilo bila je njena otvorena i hrabra borba protiv jedne od najtežih bolesti današnjice – raka jajnika.
Rođena s darom za pisanu reč, Isidora je svoje misli i osećanja prenosila u romane, eseje i kolumne koje su ostavile snažan utisak na čitaoce. Međutim, kada je bolest zakucala na njena vrata, pokazala je ne samo snagu pera, već i snagu duha. Njen život i borba s bolešću svedoče o čovekovoj sposobnosti da se i u najtežim trenucima uzdigne i pronađe smisao.
Tumor je, pojednostavljeno rečeno, nenormalna masa ćelija koje se nekontrolisano množe. Postoje dve osnovne vrste tumora:
- Benigni (dobroćudni) – rastu sporo, ne šire se po telu i obično ne ugrožavaju život. Ipak, ako se nalaze na osetljivim mestima, poput mozga, mogu uzrokovati ozbiljne probleme.
- Maligni (zloćudni) – predstavljaju karcinome koji imaju sposobnost da prodru u okolna tkiva i da se šire po organizmu putem krvi ili limfnog sistema. Taj proces širenja naziva se metastaziranje.
Isidora je obolela od malignog oblika raka jajnika, bolesti koja se često otkriva u kasnijim fazama, što otežava lečenje i značajno smanjuje šanse za preživljavanje.
Godina 2013. označila je prekretnicu u Isidorinom životu. Tada joj je dijagnostikovan rak jajnika, podmukla i često nevidljiva bolest. Svake godine, stotine žena u regionu oboli od ove vrste raka, koji se zbog izostanka ranih simptoma često otkriva tek kada je već u poodmakloj fazi.
Umesto da se povuče u tišinu, Isidora je odlučila da o svojoj borbi govori javno – iskreno, bez uljepšavanja i sa željom da podigne svest. Otvoreno je govorila o svemu – terapijama, bolovima, sumnjama, nadama. Njena hrabrost bila je inspiracija za mnoge.
U želji da pronađe efikasno rešenje, Isidora je 2016. godine krenula na izuzetno emotivno i fizički zahtevno putovanje kroz 12 zemalja, istražujući različite alternativne terapije. Bila je odlučna da iskoristi svaku šansu kako bi ostala uz svoju porodicu – pre svega uz svoju decu, koja su joj bila najveći oslonac i motivacija.
Jedna od njenih najpotresnijih izjava bila je: „Ne znam kako nastaje rak, ali znam da ne mogu da odustanem.“ U tim rečima sadržana je čitava filozofija njenog pristupa životu – borba bez predaje, čak i kad izgleda da je sve protiv nje.
Za razliku od onih koji u potpunosti veruju samo u fizičke uzroke bolesti, Isidora je smatrala da su na njen razvoj bolesti veliki uticaj imali dugotrajni stres, gubitci i emocionalne traume. Često je govorila o “galonima tuge” koje je nosila u sebi, i koji su, prema njenim rečima, ostavili trag ne samo na njenoj duši već i na telu.
Iako je vodila zdrav način života – nije pušila, nije pila alkohol, jela je izbalansirano – bolest nije zaobišla njen život. Ovaj aspekt ju je naveo na dublju introspektivu i potragu za duhovnim mirom, što je dodatno oblikovalo njen literarni izraz.
Pored zdravstvenih problema, Isidora se suočila i s finansijskim izazovima. Mnoge terapije koje je pokušavala, posebno one u inostranstvu, bile su izuzetno skupe. Godine 2015. pokrenuta je humanitarna akcija za pomoć u njenom lečenju u Švajcarskoj.
U toj borbi posebno se istakao pevač Vlado Georgiev, koji je organizovao koncerte kako bi prikupio sredstva. Isidora je s dozom crnog humora komentarisala da je rak „najgora sponzoruša koja ne prestaje da troši“, aludirajući na stalne i ogromne troškove borbe za život.
Za Isidoru, pisanje nije bilo hobi niti profesija – bilo je sredstvo za opstanak. Kroz svoje knjige i javne nastupe uspela je da pretoči najdublje strahove, nadanja i bolove u reči koje su dotakle hiljade ljudi.
Knjige koje je pisala u periodu borbe s bolešću sadrže tragove njenih unutrašnjih lomova, ali i beskrajne vere u smisao života. Njene oporuke u obliku eseja i citata ostale su kao snažne poruke nade, čak i kad više nije bila među nama.
Isidora Bjelica nije ostavila za sobom samo knjige. Ostavila je:
- 📚 Bogato književno stvaralaštvo koje se čita i danas
- 💬 Inspirativne misli i poruke koje motivišu ljude u najtežim trenucima
- 👩👧👦 Ljubav svoje porodice i dece, kojoj je posvetila najveći deo energije
- ❤️ Emocionalnu vezu sa čitaocima, koji su u njenim rečima pronalazili utehu
Njena priča je više od hronike bolesti – ona je lekcija o tome kako se živi punim srcem čak i kad je telo izmoreno.
Isidora Bjelica je tokom života ispisala mnoge priče, ali najveća i najvažnija bila je ona koju je živela. Nije pobegla od bolesti – pogledala ju je u oči, borila se i govorila o njoj otvoreno, kako bi drugima dala snagu.
Njena borba nas uči:
- Da hrabrost ne znači neplašiti se, već ići dalje uprkos strahu
- Da ljubav prema porodici može nadjačati i najteže prepreke
- Da reči mogu lečiti, ako dolaze iz srca
- Da život ima smisla čak i kada boli
Isidora je prevazišla granice umetnosti. Njena biografija danas živi kao svedočanstvo o tome koliko je snažan duh žene koja nije pristala na tišinu.
