Sigmund Frojd je sigurno jedan od najutjecajnijih ljudi u psihologiji. Njegove su metode dovele do sjajnih otkrića koje su ostavile veliki trag u društvenim znanostima.
Sigmund Freud, osnivač psihoanalize, ostavio je neizbrisiv trag na razumevanje čovekove unutrašnje dinamike. Njegov terapijski pristup išao je daleko izvan puke medicinske prakse – on je duboko zaronio u nesvesno, pokušavajući da osvetli skrivene pokretače ljudskog ponašanja. Ono što je činio nije bila samo nauka – bio je to pokušaj da se razotkrije ljudska suština.
Danas, u dobu društvenih mreža, hiperkomunikacije i stalne potrebe za validacijom, neke od Freudovih ideja ponovo dobijaju na značaju. Njegova razmišljanja o ličnim namerama, tišini i uticaju tuđih reakcija na našu motivaciju nude izuzetno korisne uvide. Dve ključne Freudove postavke posebno se ističu jer mogu pomoći svakome da bolje razume sebe i druge, te da zaštiti sopstvenu unutrašnju ravnotežu.
1. Ne dijeli previše: Snaga zadržanih namjera
Jedna od intrigantnih Freudovih tvrdnji odnosi se na deljenje ličnih ciljeva i planova sa drugima. Naizgled kontraintuitivno, Freud je smatrao da preuranjeno pričanje o sopstvenim namerama može sabotirati njihovo ostvarenje.
Zašto je to tako? Prema njegovim saznanjima:
- Kada verbalizujemo plan, naš mozak beleži tu aktivnost kao da je deo zadatka već izvršen.
- Taj osećaj postignuća koji dobijamo samo kroz govor može značajno smanjiti unutrašnju motivaciju da zadatak zaista sprovedemo.
- Drugim rečima, sam čin pričanja o planovima može prevariti mozak i učiniti da se umiri – kao da je sve već urađeno.
Praktični primeri iz svakodnevice:
- Kada odlučimo da krenemo u teretanu i objavimo to na društvenim mrežama, dobijemo desetine lajkova i rečenica podrške. Taj osećaj dostignuća – iako još ništa nismo postigli – može biti dovoljan da prestanemo sa planom pre nego što počnemo.
- Ili, kada planiramo da napišemo knjigu i o tome govorimo satima sa drugima, često se dogodi da nikada ne napišemo ni prvo poglavlje.
Zato je Freud verovao da ćutanje o planovima nije skrivanje, već samoodrživa strategija za očuvanje fokusa i unutrašnje snage.
2. Zavist i energetski uticaji okoline
Druga važna Freudova opservacija tiče se reakcija okoline na naš uspeh – i kako te reakcije mogu uticati na našu psihološku stabilnost.
Ljudi su društvena bića i prirodno je da želimo da delimo lepe vesti, uspehe i životne radosti sa drugima. Međutim, Freud upozorava na nekoliko važnih faktora:
- Društvo često meri sopstvenu vrednost poređenjem sa drugima.
- Kada naši uspesi prevaziđu tuđe granice komfora, pojavljuje se osećaj neadekvatnosti kod sagovornika.
- Taj osećaj prerasta u zavist, koja se može manifestovati suptilno – kroz pasivnu agresiju, distanciranje ili umanjivanje našeg dostignuća.
Kako to izgleda u praksi?
- Prijatelj vam deluje nezainteresovano kada mu ispričate da ste dobili unapređenje.
- Sagovornik odmah menja temu kada pomenete svoj poslovni uspeh.
- Ljudi vam počinju zamerati zbog „hvalisanja“, iako ste samo podelili nešto što vas istinski raduje.
Tri ključna saveta kako da se zaštitimo:
- Birajte kome pričate.
Ne mora svaka osoba iz vašeg okruženja biti poverenik. Fokusirajte se na one koji vas iskreno podržavaju, ne samo kada vam je loše, već i kada uspevate. - Ne delite sve.
Neki trenuci i planovi treba da ostanu samo vaši. To ne znači da ih skrivate – to znači da ih čuvate dok ne postanu stvarnost. - Obratite pažnju na reakcije.
Ako se osećate loše nakon deljenja neke dobre vesti, moguće je da ste naišli na energetskog vampira – osobu koja se hrani tuđim neuspesima i zavidi tuđim uspesima.
3. Negativno izražavanje kao mamac za pogrešne ljude
Zanimljivo je da isti princip koji važi za uspehe važi i za probleme i neuspehe.
Freud bi rekao da stalno pričanje o sopstvenim patnjama može:
- Privući ljude koji nisu tu da pomognu, već da uživaju u vašem bolu.
- Otvoriti vrata za emocionalne manipulatore koji pronalaze snagu u tuđoj slabosti.
- Stvoriti lažnu vezu baziranu na patnji, a ne na razumevanju.
Previše deljenja boli ne znači da smo ranjivi i autentični – često znači da dozvoljavamo pogrešnim osobama da pristupe našem unutrašnjem prostoru.
Iako živimo u vremenu kada se od nas očekuje da sve delimo – od doručka do ličnih borbi, Freudove ideje nas podsećaju da postoji velika snaga u tišini. Ne moramo sve reći. Ne moramo sve podeliti.
Jer kada:
- ćutimo o planovima, čuvamo svoju motivaciju
- biramo kome pričamo o uspesima, štitimo se od negativne energije
- ne rasipamo se pričama o porazima, štitimo svoju dušu
…postajemo stabilniji, fokusiraniji i unutrašnje jači.
Na kraju, najdublji uspeh ne meri se brojem aplauza koje dobijemo, već mirom koji osećamo dok ga gradimo – tiho, bez potrebe za odobravanjem.
