Ukoliko se ujutro budite bez energije i lošeg raspoloženja potrebno je da se malo zapitate. Ukoliko ovakvi simptomi traju duže vrijeme ne bi trebalo da se ignorišu.
U svakodnevnim razgovorima o zdravlju, najčešće se ističe opasnost od povišenog krvnog tlaka, dok se njegov suptilni antipod – nizak krvni tlak (hipotenzija) često zanemaruje. Mnogi ga doživljavaju kao bezopasno, čak i poželjno stanje, pogrešno misleći da nizak tlak automatski znači manje rizika. Međutim, ova percepcija može biti zavaravajuća. Nizak krvni tlak, iako tiši i manje alarmantan, može imati ozbiljne posledice na kvalitet života i ukupno zdravlje.
Kardiološkinja dr. Ivana Petrović, stručnjakinja s bogatim kliničkim iskustvom, ističe da promene atmosferskog pritiska, temperatura i drugih spoljašnjih faktora mogu značajno uticati na ravnotežu krvnog tlaka. Ako se jutarnje buđenje pretvara u borbu sa umorom, malaksalošću i nesposobnošću da se započne dan – možda telo šalje signale upozorenja da nešto nije u redu.
Primarni oblik niskog tlaka javlja se kod naizgled zdravih ljudi, bez očiglednog medicinskog razloga. Obično se manifestuje blagim simptomima:
- Umor
- Bezvoljnost
- Osjećaj iscrpljenosti bez jasnog povoda
Ovi simptomi često nestaju unutar dan ili dva, bez potrebe za lečenjem. Ipak, dr. Petrović naglašava:
„Čak i kada se radi o blažem obliku, važno je osluškivati tijelo i prepoznati kada stanje postaje hronično.“
Za razliku od primarnog oblika, sekundarni nizak tlak je posledica druge osnovne bolesti i sam po sebi ne predstavlja dijagnozu, već simptom. Uzroci mogu biti:
- Dijabetes
- Poremećaji štitnjače
- Anemija
- Teške infekcije
- Dehidracija
- Unutrašnja krvarenja
U ovim slučajevima, nizak tlak može ukazivati na duboke sistemske probleme, zbog čega je ključno otkriti i tretirati uzrok.
Ovaj oblik nastaje kada osoba naglo ustane iz sjedećeg ili ležećeg položaja, što dovodi do privremenog pada krvnog tlaka.
Karakteristični simptomi uključuju:
- Vrtoglavicu
- Zamućen vid
- Slabost
- U najtežim slučajevima – nesvjestica
Najugroženiji su stariji ljudi, osobe sa srčanim problemima, kao i oni koji uzimaju određene lijekove.
Manje poznat oblik niskog tlaka koji se javlja nakon konzumacije obilnog obroka. U ovom slučaju, krv se preusmjerava ka probavnom sistemu, ostavljajući manje za ostatak tela, što rezultira:
- Slabošću
- Umorom
- Laganom vrtoglavicom
Ovo stanje češće pogađa starije osobe i one sa poremećajima autonomnog nervnog sistema.
Nizak krvni tlak često daje niz suptilnih znakova, koje je lako pripisati stresu, umoru ili “lošem danu”. Međutim, ukoliko se neki od sledećih simptoma javljaju često, vredi ih shvatiti ozbiljno:
- Hronični umor i malaksalost
- Hladne ruke i noge
- Zujanje u ušima
- Zamagljen vid
- Brz puls pri blagom naporu
- Često zijevanje i pospanost tokom dana
Za osobe koje imaju blagi do umereni oblik hipotenzije, promjene životnog stila mogu doneti značajno poboljšanje. Evo nekoliko preporuka koje pomažu u stabilizaciji krvnog tlaka:
A. Hidratacija je ključ
- Povećajte unos tečnosti, posebno mineralne vode sa natrijumom
- Izbegavajte duge periode bez unosa tečnosti, naročito tokom toplih dana
B. Ishrana i redovni obroci
- Ne preskačite doručak
- Uključite više slanih namirnica (ali umereno)
- Jedite manje, ali češće obroke
C. Fizička aktivnost i rutina spavanja
- Umerena fizička aktivnost (brzo hodanje, joga, lagani kardio)
- Dobar san i ustaljen raspored spavanja
- Izbegavanje dužeg stajanja ili naglog ustajanja
Ako simptomi postaju učestali, intenzivni ili traju duže vreme, neophodno je potražiti stručni medicinski savet. Dr. Petrović upozorava:
„Ne treba čekati da pad krvnog tlaka izazove gubitak svesti, povredu ili ozbiljniji pad imuniteta. Rana dijagnoza i pravilno lečenje mogu spriječiti komplikacije.“
U slučaju sekundarne hipotenzije, neophodno je:
- Uraditi laboratorijske pretrage
- Proveriti funkciju štitne žlezde i nivo šećera u krvi
- Uraditi analizu krvne slike i eventualno EKG
Lečenje će tada biti usmereno na osnovni zdravstveni problem, a ne samo na sam krvni tlak.
Iako često zanemaren, nizak krvni tlak može ozbiljno uticati na kvalitet života, mentalnu jasnoću, fizičku sposobnost i dugoročno zdravlje. Pogotovo kada je u pitanju sekundarni oblik, hipotenzija može biti signal za uzbunu i zahteva pravovremenu dijagnozu i tretman.
Dobra vijest je da se u većini slučajeva njime može efikasno upravljati kroz pametne životne navike, pravilnu ishranu, hidrataciju i praćenje simptoma. Važno je, međutim, ne ignorisati signale koje tijelo šalje.
Na kraju, balans u krvnom pritisku znači balans u životu – a za njega je najvažnije znati kada poslušati srce, a kada slušati stručnjaka.
