Većina ljudi se barem jednom u životu susrela sa iznenadnim, bolnim stezanjem mišića – stanjem poznatim kao mišićni spazam ili grč. Ova pojava je najčešće neočekivana i izuzetno neprijatna, a može da se javi u bilo koje doba dana ili noći. Karakterišu je oštri bolovi, iznenadna ukočenost i osećaj blokade u zahvaćenom delu tela, pri čemu bol zna da bude toliko intenzivna da osobu može probuditi iz sna.
Iako se grčevi mogu javiti gotovo bilo gde u telu, najčešće su zahvaćeni mišići potkolenice, odnosno donji delovi nogu. Ovi grčevi, naročito ako se javljaju tokom spavanja, predstavljaju sve češći razlog poremećenog sna i umora tokom dana.
Noćni mišićni grčevi, naročito u nogama, postali su gotovo uobičajeni među odraslom populacijom. Pojavljuju se tokom faza dubokog sna ili dok osoba tone u san, često bez ikakvog prethodnog upozorenja. Prema podacima iz istraživanja objavljenog u časopisu American Family Physician, više od 60% odraslih osoba iskusilo je ovakve grčeve barem jednom u životu.
Dodatna istraživanja iz 2017. godine pokazala su da su osobe starije od 50 godina podložnije ovom problemu. Učestalost raste s godinama, a time raste i uticaj na kvalitet sna i svakodnevno funkcionisanje.
Iako medicina još uvek nije dala konačan odgovor na pitanje zašto tačno dolazi do mišićnih spazama, brojne teorije pokušavaju objasniti ovu pojavu.
1. Uticaj savremenog načina života
Savremeni čovek veći deo dana provodi sedeći – u kancelariji, za kompjuterom, u automobilu ili ispred televizora. Za razliku od naših predaka koji su svakodnevno koristili telo u punom obimu pokreta (čučnjevi, hodanje, savijanje), današnji čovek retko koristi te mišiće na isti način. Smanjeno istezanje i pokretljivost mišića mogu direktno doprineti njihovoj preosetljivosti i podložnosti spazmima.
2. Položaj tela tokom spavanja
Druga teorija navodi da se do grčeva može doći zbog toga što mnogi ljudi tokom sna drže stopala u tzv. plantarnoj fleksiji – položaj u kojem su nožni prsti upereni na dole, a mišići potkolenice pasivno se skraćuju. U tom stanju, čak i mali pokret može izazvati naglu i bolnu kontrakciju mišića.
Interesantno je da su neka istraživanja ukazala i na sezonske promene u učestalosti grčeva. Naime, letnji meseci se povezuju sa većom pojavom noćnih spazama.
Prema teoriji dr. Scotta Garrisona, profesora porodične medicine sa Univerziteta Alberta, neuromišićna disfunkcija je češći uzrok nego sami mišići. Njegovi eksperimenti pokazuju da su živci koji izlaze iz kičmene moždine i povezuju se sa mišićima potkolenice odgovorni za spontane kontrakcije.
U letnjim mesecima, zbog povećanog unosa vitamina D i intenzivnijeg rada nervnog sistema, nervna vlakna se brže regenerišu i postaju osetljivija – što može dovesti do učestalijih impulsa i grčeva.
Osim položaja tela i načina života, postoji više faktora koji mogu doprineti pojavi spazama:
- Dehidracija – Nedovoljan unos tečnosti remeti ravnotežu elektrolita, što otežava normalnu funkciju mišića.
- Nedostatak minerala – Nizak nivo kalcijuma, magnezijuma i kalijuma direktno utiče na funkciju mišićnih ćelija.
- Korišćenje lekova – Diuretici, lekovi za sniženje pritiska ili astmu, mogu izazvati gubitak elektrolita.
- Trudnoća – Hormonalne promene i pritisak na donje ekstremitete tokom trudnoće često izazivaju noćne grčeve.
- Hronične bolesti – Oboljenja poput dijabetesa, problema sa bubrezima ili artritisa povećavaju sklonost grčevima.
- Psihički faktori – Depresija, anksioznost i sedentarni način života takođe doprinose ovom problemu.
- Neujednačena fizička aktivnost – I previše neaktivnosti i preterano vežbanje bez istezanja mogu uzrokovati grčeve.
Mišićni grčevi su često neprijatni, ali u većini slučajeva nisu opasni. Ipak, kada se pojavljuju često, ometaju san i utiču na svakodnevno funkcionisanje, treba im pristupiti ozbiljnije.
- Obezbedite dovoljnu hidrataciju, naročito leti ili nakon fizičkog napora
- Obezbedite unos esencijalnih minerala kroz ishranu ili dodatke
- Radite redovno istezanje, naročito pre spavanja
- Izbegavajte dugotrajno sedenje ili statične položaje stopala
- Prilagodite obuću – nepovoljna obuća može doprineti neravnomernom opterećenju mišića
Ukoliko se grčevi javljaju učestalo, praćeni su simptomima poput trnjenja, slabosti mišića ili bolova koji traju i nakon prestanka grča, neophodno je obratiti se lekaru radi dodatnih analiza.
Ponekad simptomi mogu ukazivati na ozbiljnija neurološka ili vaskularna stanja, pa blagovremena dijagnostika ima ključnu ulogu.
Grčevi u mišićima nisu samo prolazna neprijatnost – oni su često signal tela da nešto nije u balansu. Bilo da je u pitanju nedostatak minerala, dehidratacija, statičan položaj ili stres, važno je prepoznati uzrok i delovati preventivno.
Umesto da ignorišemo te signale, korisno je zapitati se:
Šta mi telo poručuje ovim grčem?
Odgovor na to pitanje često je početak puta ka boljem snu, vitalnijem telu i zdravijem životu.
