Danas ćemo pisati o popularnom kardiologu koji je dao bitan savjet za zdravlje. O čemu se zapravo radi možete da pročitate u nastavku.
U savremenom dobu, kada se brzo živi i stres je sveprisutan, sve više ljudi postaje svesno važnosti fizičkog kretanja kao ključnog faktora za očuvanje zdravlja i vitalnosti. Promene u načinu života, posao u sedećem položaju, manjak vremena – sve to dovodi do potrebe za svesnim uključivanjem vežbanja u svakodnevicu. Međutim, dok se sa svih strana promovišu fitnes izazovi, intenzivni treninzi i popularni programi za oblikovanje tela, često se zanemaruje jedna suštinska stavka: priprema tela za fizički napor kroz medicinsku procenu.
Ova procena je posebno važna za osobe koje su prešle tridesetu, a naročito one koje ulaze u četrdesete godine života i dalje. Što je organizam stariji, to je važnije da se fizička aktivnost odvija u skladu sa stvarnim fiziološkim stanjem. Prof. dr Petar Otašević, ugledni kardiolog i profesor, ističe da vežbanje mora biti personalizovano, a ne naslepo preuzeto iz priručnika ili sa interneta.
Njegova jasna i direktna poruka glasi: „Pre nego što obujete patike, obujte znanje o svom organizmu.”
Ulazak u fizičku rutinu ne sme biti impulsivan, već mora biti prethodno medicinski osvešćen. To znači da bi svaka osoba, naročito starija od 40 godina, pre bilo kakvog fizičkog napora trebalo da prođe kompletnu medicinsku procenu. Ova procena nije luksuz, već nužnost – jer mnoge potencijalne bolesti mogu biti skrivene i ne pokazivati simptome sve dok ne dođe do preopterećenja organizma.
Osnovne komponente zdravstvene procene uključuju:
- Merenje krvnog pritiska – omogućava uvid u stanje srčano-krvožilnog sistema i otkriva moguće hipertenzivne rizike.
- Laboratorijske analize – posebno se prate nivo glukoze i lipida (masnoća) u krvi, jer su ključni za identifikaciju metaboličkih poremećaja.
- Elektrokardiogram (EKG) – beleži električnu aktivnost srca i može da ukaže na aritmije ili druge abnormalnosti.
- Ehokardiografija – koristi se ultrazvučna tehnologija za analizu strukture i funkcije srčanog mišića.
Nakon što su svi ovi parametri analizirani, lekar je u stanju da formira jasan profil fizičke spremnosti pojedinca, kao i da preporuči odgovarajući nivo fizičkog opterećenja.
Važno je razumeti da vežbanje nije sinonim za ekstreman napor. Naprotiv, istraživanja i kliničke preporuke ukazuju na to da je za očuvanje zdravlja dovoljno oko 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno. To je svega oko 30 minuta dnevno, pet dana u nedelji, što mnogima može biti lako dostižno ako pravilno planiraju svoj dan.
Umerena fizička aktivnost može uključivati:
- Hodanje brzim tempom
- Lagano trčanje (džoging)
- Plivanje
- Vožnju bicikla
- Plesne aktivnosti
- Planinarenje
- Rad u dvorištu ili bašti
Poenta nije u izboru najintenzivnije aktivnosti, već u tome da pokret postane deo svakodnevice. Kada fizička aktivnost pređe iz obaveze u naviku, tada postaje stvarna snaga u borbi za zdrav i dug život.
Redovno vežbanje, čak i umerenog intenziteta, ima brojne pozitivne efekte na telo i psihu, a neki od njih su:
- Jačanje srčanog mišića – srce postaje efikasnije i otpornije na opterećenje.
- Poboljšana cirkulacija i kapacitet pluća – povećava se izdržljivost.
- Održavanje zdrave telesne mase – vežbanje sagoreva kalorije i podstiče metabolizam.
- Smanjenje stresa, napetosti i simptoma anksioznosti – luče se hormoni sreće poput serotonina i endorfina.
- Povećanje energije i poboljšanje raspoloženja – redovno kretanje podiže celokupno životno zadovoljstvo.
Kod ljudi koji ulaze u srednje godine, od presudne je važnosti praćenje frekvencije otkucaja srca tokom vežbanja. Postoji jednostavna formula za izračunavanje maksimalnog broja otkucaja u minuti:
220 – broj godina = maksimalna srčana frekvencija.
Na primer: osoba koja ima 50 godina treba da ima maksimalni puls od oko 170 otkucaja u minuti. Međutim, tokom vežbanja treba ostati u ciljnoj zoni od 60% do 80% tog maksimuma, što za osobu od 50 godina znači otprilike 102 do 136 otkucaja u minuti.
Postoje određene grupe ljudi kod kojih vežbanje mora biti strogo kontrolisano, jer bi neadekvatna fizička aktivnost mogla izazvati ozbiljne zdravstvene posledice. To su:
- Osobe sa hipertenzijom (povišenim krvnim pritiskom)
- Ljudi sa hiperlipidemijom (povišenim masnoćama u krvi)
- Dijabetičari
- Oni sa porodičnom istorijom kardiovaskularnih bolesti
- Ljudi koji osećaju simptome poput bolova u grudima, vrtoglavica, otežanog disanja ili brzog zamaranja
Za ove grupe preporučuje se da se fizička aktivnost sprovodi isključivo uz nadzor lekara, kao i da se plan vežbanja individualno prilagodi.
Vežbanje je danas često predstavljeno kao univerzalno rešenje za sve – od boljeg izgleda, preko mentalnog zdravlja, do prevencije bolesti. Međutim, istina je nijansiranija. Vežbanje jeste moćan alat, ali samo kada se koristi pravilno, u skladu sa ličnim potrebama i sposobnostima.
Najvažnije smernice koje svako treba da zapamti su:
- Konsultujte lekara pre početka bilo kakvog fizičkog režima, naročito nakon 40. godine.
- Ne ignorišite simptome poput umora, bola, vrtoglavice.
- Postepeno povećavajte intenzitet aktivnosti – telo mora imati vremena da se prilagodi.
- Pratite svoj puls i vežbajte u okviru dozvoljenih vrednosti.
- Birajte aktivnosti koje vam donose zadovoljstvo – samo tako možete istrajati dugoročno.
Kao što prof. dr Otašević ističe:
„Cilj nije samo da budemo aktivni, već da budemo aktivni na način koji nas jača, a ne ugrožava.“
U društvu koje idealizuje rezultat, često zaboravljamo da je zdravlje proces. Balans, doslednost i svesnost – to su pravi temelji dugovečne vitalnosti.
