Veliki broj je ljudi koji se pate sa bolom u vratnoj kičmi. Danas ćemo pisati o savjetima koji vam mogu biti od pomoći.
U doba kada su računar i mobilni telefon postali neizostavni deo svakodnevnice, moderni način života sve češće ostavlja posledice na naše telo – posebno na vratnu kičmu, koja podnosi veliki pritisak tokom dugotrajnog sedenja i nepravilnog držanja. Iako mnogi misle da je kičma samo struktura koja nas “drži uspravno”, istina je daleko složenija – kroz vratni deo kičmenog stuba prolaze ključne nervne strukture koje regulišu funkcije gotovo celog gornjeg dela tela.
Ako se problemi zanemare, posledice mogu biti ozbiljne – od bolova u vratu i ramenima, do problema sa vidom, trnjenjem u rukama ili čak vrtoglavica. Upravo zato, važno je razumeti šta je cervikalna spondiloza, kako nastaje, kako je prepoznati i – što je najvažnije – kako sprečiti njeno pogoršanje.
Cervikalna spondiloza je medicinski termin koji se odnosi na degenerativne promene u vratnom delu kičme – odnosno, habanje pršljenova i diskova koji se nalaze u cervikalnom (vratnom) regionu. Ove promene su u početku povezivane sa procesom starenja, ali se danas javljaju sve češće i kod mlađih osoba.
Glavni faktori koji doprinose razvoju spondiloze su:
- Nepravilno držanje tela
- Fizička neaktivnost
- Povrede kičme
- Gojaznost
- Genetska predispozicija
Kombinacija ovih faktora može izazvati:
- Formiranje osteofita (koštane izrasline)
- Suženje prostora između pršljenova
- Pritisak na nerve i krvne sudove
Rezultat toga je čitav niz simptoma koji se ne ograničavaju samo na vrat – jer nervi koji izlaze iz vratne kičme utiču na funkcije glave, ruku, ramena i gornjeg dela leđa.
Cervikalna spondiloza često ima postepen i varljiv početak. Simptomi mogu biti blagi, pa čak i prolazni, ali ukazuju na dubinske probleme. Evo najčešćih znakova na koje treba obratiti pažnju:
✅ Bol u vratu i ramenima
✅ Bol koji se širi niz ruke, sve do prstiju
✅ Ukočenost vrata, naročito nakon buđenja ili dugotrajnog sedenja
✅ Glavobolje, posebno u potiljačnom delu
✅ Vrtoglavice i osećaj nestabilnosti
✅ Zvonjava u ušima (tinitus)
✅ Trnjenje prstiju i slabost u rukama
✅ Zamagljen vid i bol u očima
Zbog kompleksne povezanosti nervnog sistema, simptomi se često javljaju u kombinacijama koje oponašaju druga stanja – što može značajno zakomplikovati dijagnozu bez temeljitog pregleda.
Nastanak cervikalne spondiloze može biti posledica jednog, ali češće kombinacije više faktora:
🔹 Povrede vratnog dela kičme – čak i ako su se dogodile pre više godina
🔹 Višak telesne mase – opterećuje celokupni kičmeni stub
🔹 Osteoporoza – dovodi do stanjivanja kostiju i povećava rizik od deformiteta
🔹 Nasleđe – genetska predispozicija igra važnu ulogu
🔹 Hirurški zahvati na vratnoj kičmi – mogu ostaviti dugoročne posledice
🔹 Dugotrajno sedenje u neergonomskoj poziciji – najčešći uzrok kod mlađe populacije
Proces dijagnostike započinje kliničkim pregledom, ali se gotovo uvek nastavlja dodatnim testiranjima.
- Klinički pregled
- Testiranje reflekasa
- Provera snage i pokretljivosti ruku
- Ocenjivanje fleksibilnosti vrata
- Dijagnostičke metode
- Rendgenski snimak – otkriva promene na kostima i pršljenovima
- Magnetna rezonanca (MRI) – prikazuje meka tkiva, diskove i nervne strukture
- CT skener – detaljan prikaz kostiju i koštanih izraslina
- Elektromiografija (EMG) – meri aktivnost nerava, posebno kod sumnje na oštećenje
Ukoliko stanje nije toliko ozbiljno da zahteva operaciju, primenjuje se tzv. konzervativni pristup. Cilj terapije je ublažavanje bolova, poboljšanje pokretljivosti i zaustavljanje progresije bolesti.
Najčešće primenjene metode:
- 🔸 Fizioterapija i vežbe – jačanje mišića vrata i ramena
- 🔸 Lekovi protiv bolova i upala – analgetici, NSAIL, acetaminofen
- 🔸 Toplotna terapija – termofori ili topli oblozi za opuštanje mišića
- 🔸 Korekcija položaja tela – ergonomski jastuci, radni stolovi, pravilno sedenje
U slučajevima kada dođe do neuroloških simptoma ili diskus hernije, može biti neophodna hirurška intervencija – kao što su diskektomija ili proširenje nervnog kanala.
Pre nego što se upustite u vežbanje, obavezno se konsultujte sa lekarom ili fizioterapeutom. Neke blage vežbe, ako se pravilno izvode, mogu znatno pomoći:
- Nagib glave napred i nazad
Sedi uspravno. Udahni i polako pomeri glavu unazad. Izdahom spusti bradu ka grudima.
➤ Ponovi 10 puta. - Pritisak rukama iza glave
Stavi ruke iza glave i lagano guraj glavu unapred dok pružaš blagi otpor.
➤ Zadrži 5 sekundi, pa opusti. - Bočni nagibi s otporom
Desnom rukom pritisni levu stranu glave dok glava pruža otpor. Zadrži. Pa zameni stranu.
➤ Ponovi 5 puta sa svake strane.
💡 Savjet: Pre vežbanja zagrej vrat toplim oblogom – to opušta mišiće i poboljšava efekat vežbi.
Cervikalna spondiloza je tihi saputnik današnjeg tempa života. Bilo da si student, IT radnik, ili penzioner, niko nije imun. Sedenje, stres, manjak kretanja – sve to tiho oblikuje našu kičmu, a kada simptomi nastupe, mogu ozbiljno narušiti kvalitet života.
Zato ne čekaj da bol postane svakodnevnica. Prepoznaj signale svog tela na vreme. Prevencija nije luksuz, već potreba. Redovno se kreći, pravilno sedi, vežbaj pod nadzorom, i što je najvažnije – ne ignoriši signale svog vrata.
Vaš vrat čuva vaš nervni sistem. Vi čuvajte njega.
