Zatvorena vrata Vatikana i neviđeni strah u očima kardinala!!!!! Beogradski nadbiskup progovorio iskreno OVOME SE NIKO NIJE NADAO

Danas smo odlučili pisati na temu Vatikana i odabira novog Pape. Šta se trenutno tamo dešava možete da pročitate u nastavku.

Smrt pape Franje ostavila je dubok trag ne samo u životima vernika širom sveta već i unutar najviših crkvenih struktura. Njegov odlazak pokrenuo je složen i svečan proces izbora novog vođe Rimokatoličke crkve – konklavu, koja počinje 7. maja. Među kardinalima koji će prvi put učestvovati u ovom ključnom verskom događaju je i Ladislav Németh, beogradski nadbiskup i kardinal, koji je u iskrenom intervjuu podelio svoja razmišljanja, osećanja i pogled na izazove s kojima se Crkva suočava.

Ovaj razgovor nije samo dokument o verskoj tranziciji, već i o ljudskoj dubini i duhovnoj odgovornosti koju nosi jedan čovek u presudnom trenutku za više od milijardu katolika širom sveta.

Prvi poziv konklavi: neočekivani poziv sudbine

Za kardinala Németha, vest o njegovom pozivu na konklavu došla je kao iznenađenje, gotovo kao da ga je život postavio pred vrata koja nije očekivao da će otvoriti. Njegovo imenovanje za kardinala bilo je samo po sebi nepredviđeno, ali smrt pape Franje, koja je usledila ubrzo nakon toga, bila je još šokantnija.

„Nisam mogao da poverujem da se sve to dešava. Nadao sam se da će papa Franjo imati snage da dovrši reforme koje je započeo.“

Njegove reči prenose ne samo ličnu tugu, već i kolektivni osećaj gubitka. Papa Franjo ostavio je iza sebe nasleđe koje nadilazi granice religije – simbol duhovnog i društvenog liderstva koje je ujedinjavalo.

Sećanje na papu Franju: čovek koji je dotakao srca miliona

Németh podseća na značaj ličnosti pape Franje ističući:

• Ogroman broj ljudi – više od 350.000 – prisustvovao je sahrani.
• Među okupljenima su bili i državnici i vernici iz svih krajeva sveta.
• Ceremonija je emitovana globalno, što potvrđuje dubinu uticaja koji je imao.

Takva slika ne ostavlja mesta sumnji – Franjo je bio papa koji je ostavio trag u vremenu. Njegova smrt, kako kardinal kaže, može se razumeti samo u svetlu vere: „Bog uvek ima plan, čak i kada nama izgleda nejasan.“

Uloga kardinala: odgovornost, molitva i vođenje

Ulazak u proces izbora novog poglavara nije nešto što se uzima olako. Németh to jasno prepoznaje i ne skriva svoje osećaje nelagode i treme, ali isto tako svedoči o snazi vere i poverenju u vođstvo Duha Svetoga.

Kardinal posebno naglašava:

• Važnost iskrenih i konstruktivnih razgovora među kardinalima.
• Fokus svih učesnika je na dobrobiti Crkve, a ne na ličnim ambicijama.
• Veru u to da će izbor biti plod molitve, razuma i božanskog nadahnuća.

Kakvog papu svet danas treba?

S obzirom na stanje savremenog sveta, prema mišljenju Németha, Katolička crkva treba poglavara koji će biti:

1. Moralna vertikala – osoba nepokolebljivih vrednosti.
2. Graditelj mostova – neko sposoban da spoji narode i vere.
3. Glas mira – lider koji poziva na dijalog, toleranciju i razumevanje.
4. Promoter zajedništva – neko ko podstiče solidarnost i ljubav među ljudima.

Uloga novog pape, prema njemu, nije samo teološka ili ceremonijalna, već i duboko društvena i humanistička. Papa mora biti čovek sveta, ali ukorenjen u Hristovom učenju.

Kardinal Németh veruje da je vreme da Crkva izađe iz svojih institucija i približi se stvarnim potrebama ljudi.

„Sveštenici moraju ustati iz kancelarijskih stolica i poći među narod.“

Ova izjava sažima njegovu filozofiju bliskosti, prisutnosti i služenja. Crkva, po njegovim rečima, ne sme više biti zatvorena struktura – mora biti:

• Otvorena za verujuće i one koji traže veru.
• Prisutna tamo gde je bol, tuga, siromaštvo ili nedoumica.
• Spremna da pruži utehu, podršku i odgovore.

Kao potpredsednik Vijeća evropskih biskupskih konferencija, Németh ima jasnu viziju uloge Evrope u savremenom duhovnom pejzažu.

Šta Evropa i dalje može da ponudi Crkvi?

• Teološko i intelektualno bogatstvo – u vidu obrazovanih ljudi i univerzitetskih centara.
• Brojni evropski kardinali – čine čak 44% sastava konklave.
• Duhovna obnova – posebno u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.

Zanimljivo, i u zapadnoj Evropi, beleži se porast broja odraslih koji se odlučuju na krštenje – što je dokaz da duhovna žeđ nije iščezla, već poprima nove oblike.

Németh ne zaboravlja da pomene ni Srbiju, u kojoj, kako navodi, sve više mladih ljudi izražava želju da živi u skladu s hrišćanskim načelima. Ovaj trend, iako možda još uvek skroman, pruža nadu u budućnost autentičnog duhovnog života.

Na kraju razgovora, Németh koristi upečatljivu metaforu:

„Možda Evropa više nije majka Crkve, ali može i treba da bude njena baka – ona koja voli, prihvata i podržava.“

Baka koja ne kritikuje, već savetuje. Koja ne guši, već voli. Ona je svedok tradicije, ali i oslonac mladim generacijama koje dolaze.

Ova slika sažima sve što je kardinal Németh želeo da poruči – da je vreme za novu Crkvu, ali ne u smislu prekida, već transformacije. Vreme je za Crkvu koja razume, sluša i odgovara potrebama savremenog čoveka.

U vremenima kada svet vapi za liderima s moralnim kompasom, Katolička crkva ima priliku da kroz izbor novog pape pokaže da su vera, mudrost i hrabrost još uvek žive i relevantne.

Kardinal Ladislav Németh u ovom intervjuu nije samo izneo svoj stav – on je prenio glas mnogih koji tiho, ali iskreno, traže nadu u vremenu nesigurnosti.