S dolaskom toplih dana svima je u cilju da svoj izgled dovedu do savršenstva. Poznati doktor je podjelio savjet kako da izgubimo kilograme i da se ne vrate nazad.
U vremenu u kojem je sve podređeno brzini – od posla do poruka, od saobraćaja do kupovine – i obroci su postali brzinske stanice, usputni rituali bez prave pažnje. Međutim, ono što se često zaboravlja jeste da način na koji jedemo može biti jednako važan za naše zdravlje kao i sadržaj našeg tanjira.
Dr Majkl Mozli, britanski lekar i autor, poznat po svojim istraživanjima u oblasti zdravlja i ishrane, ukazuje na moć jedne jednostavne navike: svesnog i sporog jedenja. Njegova poruka nije radikalna, niti zahteva posebne dijete ili dodatke – naprotiv, ona počiva na prirodnoj mudrosti tela, koje zna kad mu je dosta – ali samo ako mu damo vremena da to saopšti.
Većina ljudi jede nesvesno, brzo i uz ometanja – u hodu, ispred televizora ili dok prelistava telefon. Ovakav pristup ishrani ne daje telu šansu da registruje unos hrane na pravi način, što ima dalekosežne posledice.
Dr Mozli objašnjava da signal sitosti koji telo šalje mozgu zavisi od složene interakcije između organa za varenje i nervnog sistema. Hrani je potrebno 30 do 40 minuta da dospe do tankog creva, gde se nalaze receptori koji detektuju prisustvo hranljivih materija i pokreću lučenje hormona sitosti, poput peptida YY i GLP-1.
“Kada jedemo brzo, ne dajemo organizmu dovoljno vremena da obradi signale. Tada prejedanje postaje gotovo neizbežno.”
U jednom istraživanju iz 2018. godine, koje je obuhvatilo skoro 60.000 učesnika, pokazalo se da oni koji jedu polako imaju 42% manji rizik od gojaznosti u poređenju sa onima koji jedu brzo.
Još značajniji uvid donosi studija iz 2023. godine, pod vođstvom profesora Tima Spectora (Zoe Nutrition tim), koja pokazuje:
- Brzi konzumenti hrane češće imaju nagli skok šećera u krvi
- Takvi skokovi uzrokuju insulinsku rezistenciju
- Ovi efekti povećavaju rizik za dijabetes tipa 2
Dakle, sporije jedenje nije samo estetski savet za mršavljenje, već ima direktan uticaj na endokrini i metabolički sistem.
Dr Mozli naglašava da nije poenta u tome da svaki obrok traje satima, već da se uvedu svesne navike koje pomažu telu da bolje komunicira sa umom. Evo nekoliko koraka koje možete odmah primeniti:
1. Jedite za stolom – bez ometanja
- Izbegavajte obroke pred ekranom
- Nemojte jesti dok stojite, hodate ili obavljate druge aktivnosti
- Kada sednete i fokusirate se samo na hranu, počinjete da jedete svesno
2. Žvaćite sporije i temeljno
- Svaki zalogaj žvaćite 15–20 puta
- Obratite pažnju na teksturu, ukus i miris hrane
- Na ovaj način, varenje počinje već u ustima, a sitost se postiže ranije
3. Pravite mikro-pauze između zalogaja
- Nakon svakog zalogaja, uzmite gutljaj vode
- Odložite pribor za jelo između zalogaja
- Ove male pauze pomažu da se tempo uspori bez napora
4. Kuvajte kod kuće što češće
- Domaća hrana zahteva više pažnje i vremena
- Birate sastojke svesno i sa više ljubavi
- Kuvanje samo po sebi usporava ritam i podstiče zahvalnost za ono što jedemo
5. Dišite i budite prisutni
- Pre nego što počnete da jedete, uzmite nekoliko dubokih udaha
- Fokusirajte se na sadašnji trenutak – na hranu, tanjir, miris
- Ova praksa povećava svesnost i smanjuje emocionalno prejedanje
U svetu opsednutom kalorijama, makronutrijentima i superhranom, savet poput „jedite sporije“ može zvučati banalno. Međutim, iza ove jednostavne preporuke stoji duboka naučna osnova i klinička praksa koja pokazuje da naš tempo ishrane utiče na hormonsku ravnotežu, telesnu težinu, nivo energije i kvalitet života.
Dr Majkl Mozli poziva sve nas da se vratimo osnovama – svesnosti, usporavanju i poštovanju tela.
„Usmerite pažnju na ono što jedete, jedite svesno, jedite sporije – i primetićete promenu, ne samo na svom telu, već i u svom odnosu prema hrani.“
Na kraju krajeva, zdravlje nije uvek pitanje velikih odluka, već malih, svakodnevnih navika koje činimo ili zanemarujemo. Sporiji obrok je možda upravo ona jednostavna praksa koja vam je potrebna da krenete putem boljeg zdravlja – ne sutra, već već od sledećeg zalogaja.
