Aca Ilić i Biljana Jevtić se smatraju jednim od najskladnijih parova na muzičkoj sceni. Njihov se dom nalazi na Petlovom bdu i on odiše toplinom.
Postoje kuće koje su samo građevine – spoj betona, stakla i krova. A postoje i one koje, iako skromne i nenametljive, odišu dušom, toplinom i autentičnošću. Takva je kuća Biljane i Ace Ilića, muzičkog para čija priča nije samo priča o karijeri i uspehu, već i o dugotrajnoj ljubavi, zajedništvu i stvaranju doma koji govori više od bilo kakvog luksuza.
Njihov dom nije arhitektonski spektakl za naslovnice magazina, već živo svedočanstvo zajedničkog života, uzajamne podrške i vrednosti koje traju. Sve u njemu ima svoje mesto, značenje i emociju. Ovo je priča o tome kako dvoje ljudi, godinama i pažljivo, grade svoj kutak mira – iz temelja, kroz ljubav.
Kao i mnogi parovi na početku zajedničkog života, Biljana i Aca nisu odmah imali sve. Njihova prva zajednička adresa bio je skromni stan od 56 kvadrata. Taj prostor, iako ograničen kvadraturom, bio je početak svega – njihove porodice, njihovog doma, i temelja koji su kasnije čvrsto ugradili u svoj brak.
Stan je, kako Biljana kaže, služio pretežno za prespavati, jer su u to vreme neprestano putovali – nastupi, koncerti i turneje bili su sastavni deo njihove svakodnevice. Tek kada se rodio njihov sin Ivan, shvatili su da im je potreban drugačiji prostor – nešto što će biti više od adrese, nešto što će postati dom.
U potrazi za većim mestom, sudbina ih je odvela do kuće u izgradnji. Iako još nisu bili završeni svi radovi, odmah su osetili da je to “njihovo mesto”. U pitanju je bila lokacija na Petlovom brdu, gde su već godinama živeli, a koje im je odgovaralo zbog mirne atmosfere, intime i povezanosti s lokalnom zajednicom.
Umesto da traže novo naselje ili fensi lokaciju, odlučili su da ostanu tu gde se osećaju sigurno. Odluka da kuću završe i urede prema sopstvenim zamislima bila je logična. Želeli su prostor u kojem će njihova porodica disati punim plućima, u kojem će se graditi sećanja, odrastati, slaviti i tugovati zajedno – prostor koji će pripadati samo njima.
Njihov dom nije ispunjen trendovskim enterijerima niti glamuroznim elementima. Naprotiv, sve je osmišljeno tako da odražava jednostavnost, funkcionalnost i emotivnu vrednost. Svaka boja, svaki komad nameštaja, svaki detalj – nosi ličnu priču.
Dnevna soba, srce kuće, obojena je u crvenu boju – nijansu topline, bliskosti i energije. Nameštaj je uklopljen u istom tonu, čime se stvara osećaj domaće, porodične atmosfere. To je mesto gde se okupljaju, gde se smeje, razgovara, gde se odvija svakodnevni život.
Kuhinja je pak Biljanin svet. Dominira toplim narandžastim tonovima, stvarajući ambijent prijatnosti i domaćinske radosti. Tu se pripremaju obroci, tu se vode tihe misli i prave omiljena jela za sina, supruga i prijatelje. Zidovi kuhinje ukrašeni su porodičnim fotografijama i ikonama svetaca, što jasno ukazuje na duhovne vrednosti i poštovanje tradicije koje ova porodica neguje.
Ono što dodatno oplemenjuje kuću jeste prostrano dvorište – savršeno mesto za okupljanja, druženja i proslave. Tokom toplih dana, Aca rado preuzima ulogu domaćina, pripremajući roštilj, kuvajući u kotliću ili jednostavno – služeći piće prijateljima.
Za njega, dvorište nije mesto za pokazivanje, već produžetak domaće atmosfere. Kuća za Ilićeve nije statusni simbol, već okvir za zajedničke trenutke – za jednostavne, iskrene radosti.
Najveća vrednost njihovog doma jeste njegova autentičnost. Nema luksuznih detalja, nema veštačkog sjaja, nema pokušaja da se zadovolji ukus tržišta. Umesto toga, svaki element, svaki predmet i svaki prostor nosi osećaj smisla.
Dom Ilićevih nije uređen da impresionira – već da greje. U njemu se oseća iskrenost, prisnost i skromnost. To je dom sličan onima koje imaju obične porodice, jer je i građen – srcem.
Iza svakog zida stoji priča – a iza ovog doma stoji priča duga više od tri decenije. Biljana i Aca su u braku od 1989. godine, nakon godinu dana veridbe. Njihova svadba održana je u Gornjem Milanovcu, Aci rodnom mestu, i bila je – kako se i očekivalo – veliki događaj, sa čak 500 zvanica, uključujući kolege i fanove.
Njihova veza prošla je kroz sve faze – od mladalačke zaljubljenosti, preko izazova i iskušenja, do zrele, stabilne ljubavi. Njihov brak nije savršen – ali je stvaran. I baš kao što su kuću zidali strpljivo, s merom i po svom ritmu, tako su gradili i svoj odnos – sa međusobnim poštovanjem, razumevanjem i prisutnošću.
Dom Biljane i Ace Ilića nije samo kuća – to je refleksija njihove duše, zajedničkog puta i ljubavi koja traje. Nije ukrašen kristalima ni pozlaćenim ramovima, ali svetli posebnom toplinom.
Svaki kutak priča priču o:
- skromnosti,
- porodičnoj bliskosti,
- ljubavi prema tradiciji,
- i svakodnevnoj zahvalnosti.
Njihov dom nije spektakularan u arhitektonskom smislu, ali u emocionalnom – to je jedan od najlepših prostora koji se mogu zamisliti. To je mesto gde se živi, voli i pamti. I upravo zato, kuća Ilićevih ostaje posebna – jer u njoj živi priča koja ne traži aplauz, već tiho govori jezikom ljubavi.
