Danas prenosimo riječi poznatog kardiloga koji upozorava da sve veći broj ljudi pati od srčanih bolesti. Iako mnogi ljudi toga nisu ni svjesni postoji jedan presudan faktor koji ukazuje na to.
Zatajenje srca i druge kardiovaskularne bolesti predstavljaju jedan od najozbiljnijih izazova za savremeno zdravlje. Riječ je o stanjima koja se često razvijaju neprimetno, kroz niz suptilnih simptoma koje ljudi uglavnom ne prepoznaju na vreme. Upravo ta podmuklost čini srčane bolesti toliko opasnima – jer kad se prvi ozbiljni znaci pojave, već je došlo do oštećenja koje otežava terapiju i smanjuje šanse za oporavak. Ipak, rana dijagnostika i promene u načinu života mogu značajno poboljšati prognozu i omogućiti kvalitetan život.
Većina slučajeva zatajenja srca ne počinje naglo. Prvi simptomi su često tihi i lako se pripisuju umoru, godinama ili stresu. Hronična iscrpljenost, osjećaj slabosti i manjak energije koji ne prolaze ni nakon odmora, često su prvi znaci da nešto nije u redu. S vremenom se javlja otežano disanje i kod minimalnog napora – poput penjanja uz stepenice ili lagane šetnje. Kako bolest napreduje, kratkoća daha se može javljati i u mirovanju.
Znakovi kao što su oticanje nogu i zglobova, naročito u večernjim satima, ili poteškoće sa spavanjem zbog osjećaja gušenja, ukazuju na zadržavanje tečnosti i slabiju funkciju srca. Neke osobe primjećuju da moraju spavati uzdignute glave, dok druge osećaju lupanje srca, vrtoglavice, pa čak i kratkotrajni gubitak svesti. Ovi simptomi se nikako ne bi smeli ignorisati i zahtevaju promptnu konsultaciju s lekarom.
- Prepoznavanje faktora rizika ključno je za prevenciju bolesti. Ugledni stručnjaci, poput prof. dr. Petra Seferovića, ističu da je koronarna bolest jedan od glavnih uzroka zatajenja srca. Osim toga, visok krvni pritisak, dijabetes, pušenje, fizička neaktivnost i nezdrava ishrana dodatno povećavaju rizik. Osobe koje imaju genetsku predispoziciju, odnosno članove porodice sa istorijom srčanih bolesti,posebno su ranjive i treba da redovno prate svoje zdravstveno stanje.
Jedan od najefikasnijih načina borbe protiv srčanih bolesti jeste promena životnog stila. Ishrana bogata voćem, povrćem, celovitim žitaricama, a siromašna zasićenim mastima, šećerima i soli, značajno doprinosi zdravlju srca. Tjelesna aktivnost ne mora biti intenzivna – već i hodanje 7500 koraka dnevno ima pozitivan uticaj na cirkulaciju i funkciju srca. Ipak, važno je da fizička aktivnost bude umerena. Nagli i intenzivni napori kod osoba koje nisu fizički aktivne mogu biti kontraproduktivni, pa čak i opasni.
Kvalitetan san i upravljanje stresom jednako su važni kao i fizička aktivnost. Nedostatak sna i stalna izloženost stresnim situacijama povećavaju nivo kortizola, hormona koji direktno opterećuje srce. Praksa relaksacionih tehnika, šetnje u prirodi, ili čak kratke meditacije može doprineti emocionalnoj stabilnosti i boljem funkcionisanju kardiovaskularnog sistema.
Redovno praćenje krvnog pritiska je neophodno. Preporuka stručnjaka je da se pritisak meri dva puta nedeljno, idealno u popodnevnim ili večernjim satima, kada su vrednosti najpouzdanije. Merenja neposredno nakon buđenja često pokazuju viši pritisak zbog fizioloških procesa u telu, pa mogu dati pogrešan utisak o stvarnom stanju.
- Uprkos ozbiljnosti dijagnoze, zatajenje srca nije kraj. Zahvaljujući modernoj medicini, pravovremenoj terapiji i promeni životnih navika, mnogi ljudi mogu voditi aktivan, ispunjen i dugotrajan život. Ključno je biti informisan, slušati signale sopstvenog tela i pravovremeno reagovati.
U savremenom vremenu, kada su svakodnevni izazovi praćeni velikim stresom i lošim navikama, zdravlje srca mora postati prioritet. Prevencija, edukacija i odgovorno ponašanje prema sopstvenom organizmu temelj su dugovječnosti. Ulaganje u srčano zdravlje danas znači više od brige o organu – to je ulaganje u kvalitet života, duhovnu ravnotežu i sposobnost da uživamo u svakom trenutku bez ograničenja koje bolest može doneti.
