Za Mešu Selimovića možemo reći da je jedan od najznačajnijih književnika te je on ostavio iza sebe djela koja su jako poznata.
Meša Selimović bio je jedan od najvažnijih pisaca jugoslovenske književnosti, ali njegova životna priča jednako je dramatična i složena kao i njegova dela. Rođen 26. aprila 1910. godine u Tuzli, Meša je u svom rodnom gradu završio osnovnu školu i gimnaziju, a zatim upisao studije srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti u Beogradu. Diplomirao je 1934. godine, a ubrzo se vratio u Tuzlu, gde je radio kao profesor. Iako je bio priznat kao intelektualac, njegova ličnost, puna unutrašnjih sukoba i spremnosti da ide protiv struje, često ga je stavljala u sukob s okolinom.
Meša je smatrao da je Bosna nikada nije potpuno prihvatila, jer je ostao veran sebi i svojim uverenjima, često se suočavajući s osuđivanjima. Najveća podrška u njegovom životu bila je njegova supruga Daroslava Božić, koju je zvao Darka. Bila je njegova najveća inspiracija, a mnogi veruju da je upravo zbog nje napisao poznatu rečenicu: „Tko propusti ljubav, promašio je život.“ Dara, kći kraljevskog vojnog časnika, bila je žena čvrstog karaktera i nepokolebljive odanosti. Njena ljubav i snaga omogućile su Meši da ostane veran svojim idealima, uprkos svim izazovima koje je nosio njegov život.
- Njegov privatni život bio je pun ljubavi, sukoba i gubitaka. Prvi brak sa Desom Đorđić, profesoricom tjelesnog, okončan je kada je Meša u Beogradu upoznao Daroslavu. Ljubav prema Dari bila je toliko snažna da je Meša bio spreman da se suoči s osudama i kritikama, kako okoline, tako i svojih najbližih. Desa je prozivala Daru razbijačicom doma, što je dodatno pogoršalo njegov život, ali Meša nije odustajao. Morali su da se suoče sa partijskim sudom, što je dodatno opteretilo njegov život i karijeru.
Mešin brat, Šefkija, partizanski komandant, suočavao se sa tragedijama u svom životu, uključujući i spaljivanje njegove kuće, a Mešina emotivna veza sa Darom bila je samo dodatni razlog za neprijateljstvo sa okolinom. Ipak, njih dvoje su izdržali, gradeći život u kojem su se međusobno podržavali, uprkos svim preprekama. Meša i Dara su zajedno odgajali dve kćeri, kreirajući svoj svet u kojem su jedino jedno drugo imali kao oslonac.
- Meša Selimović bio je duboko svestan svoje prošlosti i identiteta, koji su mu često donosi lične borbe. Rođen u muslimanskoj porodici, on se u svom oporuci jasno izjasnio kao Srbin po nacionalnosti, ali je uvek duboko poštovao svoje poreklo. Njegova izjava „Biti Srbin je slavno, ali i skupo!“ odražavala je dilemu koju je nosio kroz ceo svoj život. Književnost je bila prostor u kojem su njegovi složeni identiteti mogli da koegzistiraju, a likovi iz njegovih romana odražavali su složenost ljudskih duša.
Meša je svoje poslednje godine proveo u Beogradu, gde se preselio kako bi izbegao osude i nesporazume u Sarajevu. Njegov odlazak iz Sarajeva bio je tih, bez mnogo pažnje javnosti, ali za njega je to bio ključni korak ka pronalaženju mira i sigurnosti. U Beogradu je našao spokoj, ali i utihnuće koje je tražio. Tokom tih godina, Meša je nastavio da piše i stvara, a njegovo književno nasleđe postalo je nezaobilazno.
-
jula 1982. godine, Meša Selimović je tiho preminuo u svom domu u Beogradu, dok je na televiziji pratio finale Svetskog prvenstva u fudbalu. Njegova smrt prošla je gotovo neprimetno, u skladu sa njegovim tišim, povučenim životom. Iako je otišao, Meša je ostavio neprocenjivo književno bogatstvo, koje i danas inspiriše mnoge generacije.
Meša Selimović je živeo život u kojem je ljubav bila glavni pokretač, ali i najveći izazov. Njegova priča o ljubavi prema Dari ne govori samo o strasti, već i o odanošću i borbi. Iako su mnogi pokušavali da ga obeshrabre, on je ostao veran sebi i svojoj ljubavi. Dara je bila više od partnerke – bila je snaga koja ga je održavala u teškim vremenima i simbol njegove borbe za istinsku ljubav i slobodu.
Meša nas podseća da prava ljubav nije uvek laka, ali je ona ta koja daje smisao životu, a za njega je Dara bila upravo to – snaga koja ga je podržavala da ostane veran svojim uverenjima, čak i kada je cela okolina bila protiv njega. Njihova priča ostaje trajna inspiracija da ljubav nije samo emotivna veza, već i borba za vernost sebi i onima koje volimo.
