Danas ćemo pisati o tri načina koja će vam pomoći da otjerate krtice iz bašte i to za sva vremena. Jedna biljka će vam biti od koristi da se riješite ovog problema.
U svakom vrtu, bez obzira koliko pažljivo uređenom, priroda nađe načina da pokaže svoju složenost. Krtice, ti nevidljivi podzemni stanovnici, često izazivaju zabrinutost baštovana. Iako same po sebi nisu štetne za biljke, njihovo prisustvo može uznemiriti vlasnike kada se pojave karakteristični humci na travnjaku ili u cvetnim gredicama.
Ipak, važno je pristupiti ovom „sukobu“ ne sa ljutnjom, već sa razumevanjem i strpljenjem. Cilj nije uništiti biće koje ima važnu ulogu u ekosistemu, već ga nežno usmeriti dalje od delikatnih površina. Jer, u prirodi ne treba tragati za pobedom, već za ravnotežom.
Jedan video koji se nedavno proširio na društvenim mrežama pokazao je kako se krtice mogu humano i efikasno odvratiti iz vrta, bez primene agresivnih metoda. Autorica videa, zaljubljenica u permakulturu, pokazala je nekoliko pristupa koji su istovremeno jednostavni, ekološki prihvatljivi i efikasni.
- Mirisni začini kao što su cimet i biber koriste se tako što se posipaju u rupe koje krtice prave. Njihova jaka aroma ne prija ovim životinjama, pa ih to podstiče da potraže novo stanište.
- Stare čarape natopljene prirodnim tečnostima – poput limunovog soka, ricinusovog ulja ili biljnih đubriva – mogu se postaviti u iskopane rupe. Jak miris koji se širi čini prostor neprijatnim za krtice, koje se zatim povlače bez povreda i stresa.
Ova rešenja su posebno važna jer ne zagađuju tlo i ne narušavaju biodiverzitet bašte. Umesto otrova i zamki, koriste se senzorni signali koje krtice prirodno izbegavaju.
Ekološki baštovan Jovan Cvetković, u razgovoru za jednu lokalnu televiziju, podsetio je da krtice često dolaze u zdravu i bogatu zemlju – znak da bašta ima dobru mikrofloru i faunu. „Krtica nikada nije problem ako razumemo njenu funkciju“, rekao je, ističući važnost koegzistencije, a ne borbe.
Još jedan prirodan metod podrazumeva korišćenje biljaka koje stvaraju vibracije. Najefikasnija među njima je sikavica, čiji listovi, kada ih vetar pokrene, prenose suptilne vibracije kroz tlo. Krtice, koje su izuzetno osetljive na podrhtavanje, izbegavaju takve prostore.
- Ako sikavica nije dostupna, dobar trik je i:
- Plastična flaša zabodena u zemlju (otvorenog vrata).
- Vetar koji ulazi u flašu proizvodi zvukove i vibracije.
- Ovi signali deluju kao blago odvraćanje, bez ikakvog narušavanja prirodnog sklada.
Na baštovanskim forumima, brojni korisnici svedoče o uspehu ovih metoda. Jedna žena iz Niša napisala je: „Stavila sam cimet i čarapu s limunom. Za dve nedelje – ni jedne nove rupe. I što je najvažnije, bez griže savesti.“ Takva iskustva pokazuju da postoji alternativa uništavanju – potrebno je samo malo volje i znanja.
Ako se ipak neko odluči za komercijalna rešenja, stručnjaci preporučuju neotrovne varijante koje ne utiču na druge životinje i ne kontaminiraju tlo. Jer, kako upozorava biologinja Ana Marić u svom istraživanju za portal Ekosfera, „zemlja bez krtica nije nužno urednija – često je siromašnija.“ Krtice svojim tunelima provetravaju tlo, prenose vlagu i mikroorganizme, i time pomažu u održavanju plodnosti.
- Njihova uloga u ekosistemu uključuje:
- Prirodnu obradu tla (aeraciju).
- Transport korisnih bakterija i vlage.
- Smanjenje populacije štetnih insekata u zemlji.
Vrt, ma koliko bio privatan, zapravo je dio većeg ekosistema. Ako u njemu ima mjesta za pčelu, leptira i glistu, onda ima i za krticu. Suživot ne znači odustajanje – već mudro usmjeravanje. A kada jednom naučimo da slušamo prirodu, umesto da se borimo protiv nje, otvaraju se vrata prema dubljem razumevanju i harmoničnijem životu.
U svijetu gdje se često zaboravlja koliko smo dio prirode, ovakvi primjeri podsjećaju da i najmanje biće ima svoju ulogu. Ne moramo uništavati da bismo zaštitili – dovoljno je da naučimo kako da nežno kažemo: „Molim te, idi malo dalje.“
