U danasnje ćlanku donosimo tuznu Vest-PREMINULA OLIVERA OLJA GRASTIĆ JELIĆ,saznajte više……
U kulturnom životu Srbije zavladala je tiha tuga – u 91. godini preminula je glumica Olivera Olja Grastić Jelić, čije ime je bilo neraskidivo povezano s pozorištem „Boško Buha“. Njena odluka da život provede pred publikom, posebno najmlađom, ostavila je neizbrisiv trag, a njene uloge u predstavama poput „Tomi Sojera“, „Carevog slavuja“ i „Ćorsokaka“ i dalje inspirišu generacije.
- Od prvog nastupa 1959. godine, Olja je postala simbol posvećenosti i topline. Na sceni je mogla da bude princeza jednog dana, a obična devojka iz komšiluka sledećeg, što je publika prepoznavala i cenila. Njena sposobnost da u svakoj ulozi unese deo sebe, a da poštuje poruku predstave, bila je retka i dragocena. Nikada nije težila titulama ili priznanju; verovala je da je svaki trenutak na sceni prilika za učenje, bilo da je u centru pažnje ili kao deo ansambla.
Kolege iz „Boška Buhe“ oprostili su se od nje rečima pune poštovanja: „Sa tugom se opraštamo od naše drage koleginice… sa osmijehom ćemo se sjećati njene predanosti i ljupkosti.“ Olja je bila poznata po podršci mlađim glumcima, uvek spremna da podeli iskustvo i savete, bez obzira na pritiske pozorišnog života. Njena profesionalna etika, spoj discipline i ljubavi prema sceni, činila je da svi koji su radili s njom žele da daju najbolje od sebe.
U intervjuima je često isticala važnost publike, posebno dece: „Djeca su najbolja publika, pa je za mene čast kada čujem da me vole.“ Na probama je zračila radoznalošću i entuzijazmom, istražujući svaki pokret, ton i gest, što je činilo njene interpretacije prirodnim i dirljivim. Bilo da je u „Tomi Sojeru“ prikazivala nestašnu decu ili u „Carevom slavuju“ prenosila poetičnost, svaki njen nastup bio je istinski doživljaj.
- Olivera je bila primer skromnosti i predanosti, uvek stavljajući umetnost ispred lične promocije. Mediji su često isticali njenu etiku rada i posvećenost, a njeni nastupi na RTS-u ostali su trajni zapis u istoriji domaćeg teatra. Kulturni centar Beograda opisivao ju je kao „srce i osmijeh scene“, što savršeno oslikava njenu ulogu u pozorišnom svetu.
Njena sposobnost da povezuje generacije bila je jedinstvena. Mlađi glumci učili su od nje zanat, a starija publika prepoznavala je kontinuitet vrednosti: poštovanje prema publici, kolegijalnost i predan rad. U jednom intervjuu istakla je da je najveća nagrada osećaj da „djeca koja su je gledala sada dovode svoje unuke u isto pozorište“. Ta ciklična nit davala joj je energiju i inspiraciju čak i u poznim godinama.
Olja je predstavljala most između epoha srpskog pozorišta – od vremena Bojana Stupice do savremenih scena, uvek spremna na rad i saradnju, svaka predstava bila je nova prilika da osvoji publiku. Njena smrt nije gubitak samo za ansambl „Boška Buhe“, već za celokupnu kulturnu zajednicu, jer su njene izvedbe oblikovale identitet i duh pozorišta.
- Sahrana će biti održana u krugu porodice, u skladu sa njenom skromnošću. Pozorište planira večer sjećanja, prikazujući najlepše momente iz njenog bogatog opusa i omogućavajući kolegama i prijateljima da se oproste. Iako je napustila scenu, njena ostavština živi kroz smeh, aplauze i inspiraciju koju je ostavila mladima. Olivera Olja Grastić Jelić zauvek će ostati u sećanjima kao simbol predanosti, topline i ljubavi prema teatru
