Priča o Svetim mučenicima Makavejima i danas odjekuje kao snažno svedočanstvo nepokolebljive vere i hrabrosti.Saznajte više u nastavku teksta…..
U drugom veku pre Hrista, Jerusalim je bio pod vlašću Antioha IV Epifana, vladara koji je silom nametao paganske običaje. U svojoj želji da slomi jevrejsku veru, otišao je toliko daleko da je u samom Hramu postavio kip grčkog boga Zevsa i zahtevao da mu se narod pokloni.
- Među onima koji su ustali protiv ovog svetogrđa bio je sveštenik Eleazar, jedan od prevodilaca Svetog pisma na grčki jezik. Čovek duboko odan Mojsijevom zakonu, odbio je da se odrekne vere i pokloni lažnom božanstvu. Zbog toga je bio podvrgnut surovim mukama koje su ga odvele u mučeničku smrt. Njegova žrtva postala je primer nepokolebljivosti, a njegov put ubrzo su sledili i njegovi učenici – sedmorica braće po imenu Avim, Antonin, Gurije, Eleazar, Evsevon, Adim i Markel.
Ovi mladići nisu bili sami. Njihova majka, hrabra i postojana Solomonia, pratila ih je tokom mučenja, bodreći ih da izdrže i ostanu verni Bogu do kraja. Ni jedan od njih nije pristao da izda svoju veru, niti da spase život odricanjem od onoga u šta veruju. Svi su stradali mučenički oko 166. godine pre Hrista, ostavljajući iza sebe primer koji je vekovima nadahnjivao vernike. Danas se njihove svete mošti čuvaju u bazilici Svetog Andreja u Kelnu, gde im hodočasnici iz celog sveta odaju počast.
- Narodna tradicija vezana za ovaj praznik možda nije bogata brojnim običajima, ali ono što postoji ima snažno simbolično značenje. Posebno mesto zauzima bosiljak – biljka koja se u pravoslavlju smatra nosiocem Božijeg blagoslova i zaštite doma. Veruje se da sve što se na ovaj dan uradi s bosiljkom – bilo da se sadi, bere, kuva ili koristi za mirisnu paru – donosi zdravlje, sreću i mir u kuću. Zbog toga mnogi vernici baš na Makaveje sade bosiljak i čuvaju ga tokom godine.
Ovaj praznik takođe označava početak Velikogospojinskog posta, dvonedeljnog perioda molitve i uzdržanja koji vodi ka proslavi Uspenja Presvete Bogorodice. Post nije samo odricanje od hrane, već i duhovno pročišćenje, vreme kada se vernici posvećuju dobrim delima, oproštaju i unutrašnjem miru.
U narodnom verovanju, važnu ulogu ima i osveštana voda. Smatra se da ona na ovaj dan ima posebnu moć isceljenja, pa se vernici trude da je ponesu iz crkve i čuvaju u svojim domovima. U pojedinim krajevima Srbije običaj je da se voda osvećuje uz prisustvo bosiljka, što simbolično spaja dva elementa – čistu vodu i svetu biljku – kao simbole zdravlja i Božijeg blagoslova.
- Makaveji su ostali zapisani u istoriji ne samo kao svedoci vere, već i kao večiti podsetnik da snaga duha može biti jača od svakog pritiska. Njihova žrtva i danas inspiriše da se istina i uverenje ne izdaju ni po cenu života, a praznik posvećen njima poziva vernike da se sete koliko su vernost, hrabrost i ljubav prema Bogu vrednosti koje nadživljavaju vekove.
