U mnogim krajevima Balkana, još od davnina, verovalo se da kuću i ukućane mogu pratiti i dobro i loše, zavisno od toga kakva energija ulazi kroz vrata i prozore. Saznajte u nastavku više…..
- Kada bi se u domu počeli nizati problemi – kvarovi, bolesti, iznenadni troškovi, nesrećne okolnosti – ljudi bi govorili da je “muku doneo maler”. Iako su se problemi često objašnjavali sudbinom ili pukim slučajem, stariji su znali reći da postoje načini da se ta loša sreća “preseče” i da se energija doma očisti.
Jedan od najpoznatijih običaja, koji se i danas zadržao u pojedinim selima i među ljudima koji veruju u moć narodnih zaštita, jeste postavljanje posebnog predmeta ispod prozora. Prema starim verovanjima, taj predmet deluje poput nevidljive barijere, ne dozvoljavajući da u kuću uđu negativne misli, zla namera ili loša sudbina.
- Prema predanju, taj moćni “čuvar” je mali svežanj bosiljka povezan crvenim koncem. Bosiljak se u narodnoj tradiciji smatrao božjom biljkom – svež, mirisan i uvek povezan sa blagoslovom, zdravljem i radošću. Crveni konac, s druge strane, u mnogim kulturama simbolizuje zaštitu od uroka i zle kobi. Spojena zajedno, ova dva simbola stvaraju talisman koji se postavlja ispod prozora ili na prag kuće.
Stari majstori verovanja govorili su da bosiljak ne treba da bude običan – on se bere ujutru, dok je rosa još na listovima, i to u tišini, bez razgovora, jer svaka izgovorena reč može “pobegne” deo njegove moći. Nakon branja, veže se crvenim koncem, a potom se uveče, pred zalazak sunca, postavlja ispod prozora koji gleda prema ulici. Na taj način, prema običaju, “presreće” svu negativnu energiju koja bi mogla ući u kuću.
- Mnogi veruju da efekat nije samo simboličan. Prema narodnim pričama, nakon što bi bosiljak stajao nekoliko dana, ukućani bi primećivali da se situacija popravlja – kvarovi prestaju, nesporazumi među ljudima se smanjuju, a kuća dobija mirniju atmosferu. Postoji i verovanje da se, ako bosiljak počne brzo da vene, on “žrtvovao” upijajući maler, pa ga treba spaliti i zameniti novim.
U nekim krajevima Srbije i Bosne, pored bosiljka se ispod prozora stavljala i mala činija sa solju. So je od davnina smatrana prirodnim čistačem i simbolom trajnosti. Kombinacija bosiljka i soli, pričalo se, imala je dvostruku snagu – bosiljak štiti, a so “upija” sve što je loše. Kada bi so posivela ili promenila miris, znalo se da je vreme da se zameni.
- Neki su išli i korak dalje, pa su ispod prozora ostavljali komadić hleba uz bosiljak, kako bi “nahranili” dobre duhove kuće i privukli blagostanje. Verovalo se da duh doma, poznat kao domovik ili kućni čuvar, uzvraća dobrim onima koji ga poštuju.
Iako se danas mnogi smeškaju na pomen ovakvih običaja, antropolozi ističu da ovakvi rituali imaju važnu psihološku ulogu – daju ljudima osećaj kontrole i vere da se situacija može promeniti nabolje. Verovanje u moć simbola često podstiče pozitivno razmišljanje, a to može dovesti do boljeg raspoloženja, spremnosti na akciju i pronalaženja rešenja za probleme.
Postavljanje bosiljka ispod prozora praktikuje se i danas, naročito pred praznike ili u trenucima kada se oseća napetost u kući. Stariji savetuju da se običaj prenosi s kolena na koleno, jer “nema štete od bosiljka i crvenog konca, a koristi može biti”.
- Na kraju, bilo da u ovo verujete ili ga posmatrate kao deo kulturnog nasleđa, zanimljivo je znati da jedan mali svežanj biljke može nositi toliko simbolike. Možda neće promeniti sudbinu preko noći, ali će uneti miris svežine, boju života i osećaj da ste učinili nešto dobro za svoj dom. A ponekad je upravo taj osećaj prvi korak ka boljem danu
