Poznata pjevačica Jelena Karleuša je prije nekog vremena otkrila nešto što ju muči već neko vrijeme. U pitanju je zdravstveno stanje njenog mačka Cicana koje je loše.
U javnosti je odavno poznato da pevačica gaji ogromnu strast prema životinjama i da ih tretira kao ravnopravne članove porodice. Upravo zbog toga situacija u kojoj se našla predstavljala je ogroman udarac za nju.
Sve je počelo kada je primetila da njen mačak pokazuje neuobičajene znake slabosti i gubitka snage. Nakon brojnih veterinarskih pregleda stigla je teška dijagnoza – leukemija kod mačaka. Iako naziv zvuči isto kao kod ljudi, u ovom slučaju reč je o virusu koji napada životinje i koji se veoma teško leči. Sama Jelena je kasnije naglasila da to nije klasičan kancer, već bolest s istim imenom, ali potpuno drugačijom prirodom i posledicama.
Kada je shvatila ozbiljnost situacije, obratila se javnosti i zamolila sve ljude dobre volje da joj pomognu. Naglasila je da je spremna da pokuša apsolutno sve – od registrovanih terapija, preko alternativnih i eksperimentalnih metoda, do svakog mogućeg tretmana koji bi bar olakšao simptome i produžio život njenom voljenom ljubimcu.
- Govorila je otvoreno o očaju i nadi.
- Isticala da je spremna da se bori svim sredstvima.
- Pokazala koliko je vezana za svog ljubimca i koliko joj znači da ga spasi.
Situacija je postala još teža kada se ispostavilo da još jedna njena mačka, Cicojka, takođe boluje od iste bolesti. To je za Jelenu bio novi udarac – umesto da brine o jednom ljubimcu, morala je da se suoči s mogućnošću da izgubi dvoje. Za osobu koja je poznata kao veliki zaštitnik slabijih i borac za prava životinja, to je bila borba protiv nevidljivog neprijatelja protiv kojeg medicina često ima vrlo malo oružja.
U svojim obraćanjima opisivala je detaljno kroz šta prolazi njen mačak tokom terapija. I pored svih napora, njegovo stanje se svakodnevno pogoršavalo. Stomak mu se punio tečnošću, što je iscrpljivalo njegov organizam i činilo ga sve slabijim. Ipak, naglašavala je da se njen Cican bori „kao lav“, iako je realnost svakim danom postajala sve teža.
Posebno je dirnula javnost time što je otvoreno govorila o emocionalnoj povezanosti sa svojim ljubimcem. Za nju Cican nije bio samo mačka, već njen „prvenac“, prvi ljubimac koji joj je doneo posebnu sreću i osećaj pripadnosti. Ljubav koju je opisivala bila je više nego očigledna, a način na koji je govorila o njemu pokazivao je koliko su godine zajedničkog života stvorile neraskidivu vezu.
- Govorila je o bezuslovnoj privrženosti.
- Isticala da joj je Cican bio uteha i oslonac.
- Naglašavala da je njihova veza posebna i nezamenljiva.
Nažalost, uprkos terapijama i svim pokušajima, došao je trenutak kada je snaga njenog ljubimca posustala. Nakon duge borbe, Cican je zauvek zaspao. Jelena je tu vest podelila sa tugom, ali i ponosom, porukom: „Moj Cican je zaspao. Moj lav i veliki borac.“ Te reči su u sebi nosile i kraj jedne velike borbe i priznanje da gubitak nije samo fizički odlazak životinje, već i praznina koja ostaje u srcu vlasnika.
Ova priča je pokazala koliko duboka može biti veza između čoveka i njegovog kućnog ljubimca. Ljubav prema životinjama često je bezuslovna, a gubitak onih koje smatramo članovima porodice može biti jednako bolan kao gubitak bliske osobe. Jelena je javno pokazala svoju ranjivost, a to je dokaz da ni slava ni bogatstvo ne mogu da umanje bol kada izgubimo voljeno biće.
Ono što je posebno važno jeste da je njeno iskustvo podiglo svest javnosti o bolestima koje pogađaju životinje. Mnogi nisu znali da mačke mogu oboleti od leukemije, ali zahvaljujući njenom obraćanju ljudi su počeli više da se interesuju za simptome, načine lečenja i prevencije. Iz njene lične tragedije izrasla je šira poruka – važnost brige o životinjama i redovnih veterinarskih pregleda.
Na kraju, iako je izgubila Cicana, ostala je uz svoje ostale ljubimce, nastavljajući da im pruža ljubav i pažnju. Njena priča je snažan podsetnik da i u najtežim trenucima treba ostati hrabar, boriti se do poslednjeg daha i voleti bez zadrške. Upravo ta ljubav ostaje trajna i neuništiva, čak i kada fizički izgubimo one koje volimo.
