Tema današnjeg članka će biti poznati pjevač Halid Muslimović koji iza sebe ima dugogodišnju karijeru. Mnogi ne znaju da se on našao u jednoj jako neugodnoj poziciji sa Azrom koja traje već neko vrijeme.
Halid Muslimović, jedan od najpoznatijih pevača narodne muzike s prostora bivše Jugoslavije, poslednjih godina nije bio u fokusu javnosti zbog svojih pesama i koncerata, već zbog pravnog spora koji je vodio sa dugogodišnjom prijateljicom Azom Handžić iz Prijedora. Njihov odnos, koji je započeo davne 1996. godine, pretvorio se u višegodišnju sudsku bitku, a konačnu reč dalo je Vrhovni sud Republike Srpske. Presuda je obavezala Muslimovića da Azri isplati 89.462 konvertibilne marke (oko 45.700 evra) uz pripadajuće kamate još od 2014. godine, kao i troškove sudskog postupka od približno 9.000 maraka.
Ovaj slučaj privukao je ogromnu pažnju jer je Halid, iako simbol muzičke tradicije, odjednom viđen u potpuno drugačijem svetlu – ne samo kao umetnik već i kao učesnik u složenoj pravnoj priči o poverenju, novcu i odgovornosti.
Prijateljstvo između Halida i Aze bilo je, prema svedočenjima, ispunjeno obostranim poverenjem i podrškom. Aza je tokom godina pružala značajnu finansijsku i moralnu pomoć pevaču, posebno u trenucima kada mu je bilo najpotrebnije. Međutim, od 2010. godine stvari su krenule drugačijim putem. Aza je počela da traži povrat sredstava koja je pozajmljivala, dok Halid, prema njenim rečima, nije odgovarao na molbe. To je na kraju dovelo do pokretanja pravnog postupka.
- Prvostepeni sud u Prijedoru presudio je u korist Aze, prihvatajući njene dokaze i dokumentaciju.
- Drugostepeni sud je smanjio iznos, što je stvorilo dodatnu konfuziju.
- Vrhovni sud Republike Srpske vratio je prvobitnu odluku i presudio da se Aza mora u potpunosti obeštetiti.
Ključnu ulogu u presudi imala je detaljna dokumentacija. Transakcije, pisane beleške i svedočanstva jasno su pokazali obim pozajmljenog novca. Stručnjaci ističu da je ovaj slučaj važna lekcija o značaju pravnih dokaza, jer čak ni najbliže prijateljske veze ne mogu nadomestiti pravnu sigurnost kada su u pitanju finansije.
Javnost je mogla da vidi koliko je tanko tlo između prijateljstva i finansijskih obaveza. Emocije i poverenje, koliko god duboki bili, ne mogu zameniti odgovornost i obavezu vraćanja dugova. Aza Handžić izjavila je da je za nju najvažnija bila borba za pravdu, a ne isključivo novac. Zahvalila se onima koji su je podržavali tokom procesa, ističući da je dokazala kako su dokazi i istina jači od ugleda i popularnosti.
S druge strane, Halid Muslimović bio je vidno pogođen odlukom. On je javno rekao da ga je čitav slučaj duboko povredio, kako profesionalno, tako i emotivno. Njegovi advokati su najavili mogućnost žalbe, iako je presuda Vrhovnog suda konačna. Halid je naglasio koliko finansije mogu da naruše i najača prijateljstva, pretvarajući ih u teren nesporazuma i optužbi.
Za njega presuda nije bila samo emotivno, već i finansijski težak udarac. Pored osnovnog duga, kamate i sudski troškovi činili su da ukupan iznos postane još veći. Kao potencijalno rešenje, Aza je predložila da joj Halid vrati deo ranije poklonjene imovine, što je dodatno podiglo buru u javnosti jer je imovina imala sentimentalnu vrednost za pevača.
Ovaj slučaj prevazilazi običan finansijski spor i otvara etička i moralna pitanja: gde se završava prijateljstvo, a počinje obaveza? Na Balkanu, gde se prijateljstvo i kumstvo često smatraju važnijim od ugovora, ova presuda podseća da je pravna sigurnost neophodna i u privatnim odnosima.
- Za Azine pristalice, presuda je potvrda da istrajnost i vera u pravdu uvek donose rezultate.
- Za Halidove fanove, slučaj je podsetnik da ni najveće muzičke zvezde nisu iznad zakona.
- Za društvo u celini, primer da je važno postaviti jasne granice između emocija i finansija.
Na kraju, slučaj Halida Muslimovića i Aze Handžić ostaje upamćen kao pravna i društvena lekcija. Pravda je bila na strani Aze, ali nijedna sudska odluka ne može da vrati poverenje i bliskost koje su nekada postojale. Ipak, ova priča pokazuje da je u odnosima, ma koliko bliskim, neophodno čuvati i pravnu sigurnost. Dokazi ostaju ključni, a poruka je jasna: niko nije iznad zakona.
