19. juna 2012. godine se u selu Mir dogodila tragedija koja je promjenila živote mnogih, a najviše porodice malog Bogdana Prahova. Šta se zapravo dogodilo možete da pročitate u nastavku.
Petogodišnji Bogdan Prahov iz Moskve proveo je leto sa roditeljima i bakom u porodičnoj vikendici, bez slutnje da će običan dan igre prerasti u tragediju koja će potresti celo selo. Tog dana igrao se sa svojim starijim drugom Dimom, dok su njegova majka Tatjana i baka bile zauzete poslovima u bašti. Njihova svakodnevica, obeležena letnjim spokojem, naglo je prekinuta događajem koji niko nije mogao predvideti.
Sve je počelo kada se pojavio Sergej Kozlov, komšija poznat po ozbiljnim mentalnim problemima. Njegova nepredvidiva priroda tog dana dovela je do tragedije koja je zauvek promenila živote porodice Prahov. Deca su se bezbrižno igrala ispred kapije, ne sluteći da će se u sekundi naći u opasnosti.
- U početku je izgledalo kao još jedan bezbrižan letnji dan.
- Sve se promenilo kada je Dima dotrčao kući, vičući da je Bogdana neko odveo u šumu.
- Majka Tatjana isprva je pomislila da se deca šale, ali ubrzo je shvatila da njenog sina nema.
Panika je zavladala. Roditelji i komšije krenuli su da dozivaju dečaka, dok su policija i spasioci obavešteni istog trenutka. U potragu su uključeni i volonteri, vojska, pa čak i psi tragači. Fotografije malenog Bogdana ubrzo su osvanule po celom kraju. Iako su svi verovali da će ga pronaći živog, nada je počela da slabi kada su u šumi pronađeni komadi njegove odeće.
Sledećeg jutra stigla je strašna vest – pronađeno je beživotno telo dečaka, sa teškim povredama glave. Obdukcija je pokazala da nije bilo seksualnog nasilja, ali je smrt nastupila usled brutalnog udarca glavom o drvo. Porodica je bila shrvana, a ceo kraj u šoku.
Istraga, kojom je rukovodio Aleksandar Bastrikin, odmah je započela. Stotine ljudi bilo je saslušano, rađene su genetske analize, a na osnovu Diminog opisa načinjena je i skica osumnjičenog. Ispitivani su svi sa kriminalnim dosijeom i oni koji su imali psihijatrijske probleme.
- U avgustu 2012. priveden je beskućnik Dmitrij Semenov, koji je pod pritiskom priznao ubistvo.
- Međutim, Dima ga nije prepoznao, a DNK analize pokazale su da nema podudarnosti.
- Semenov je ubrzo povukao priznanje, tvrdeći da je bilo iznuđeno.
Istraga je morala da ide dalje. Tek u januaru 2013. godine, otkriven je pravi počinilac – Sergej Kozlov. Njegov genetski profil potpuno se poklopio sa tragovima pronađenim na Bogdanovoj odeći. Kozlov je živeo u istom selu, bio poznat kao povučen i često ismevan, a lečio se od mentalnih poremećaja. Iako je bio pod nadzorom psihijatra, 2005. godine skinut je sa registra jer se smatralo da mu je stanje stabilizovano.
Tog dana, kako je utvrđeno, video je decu kako voze bicikle. Preplavljen osećajem besa i stida, nasilno je zgrabio Bogdana i odvukao ga u šumu. Sudsko-psihijatrijska ekspertiza kasnije je zaključila da Kozlov nije bio svestan svojih postupaka i da ih nije mogao kontrolisati.
Sud je 2013. godine doneo odluku da ga proglasi neuračunljivim. Umesto zatvora, poslat je na prinudno psihijatrijsko lečenje, gde se i danas nalazi. Stručnjaci su naglasili da osobe sa njegovim stanjem retko potpuno ozdrave, pa je verovatno da će ostatak života provesti u bolnici. Ipak, Bogdanovi roditelji nikada nisu mogli da prihvate ovu odluku. Za njih pravda nije bila zadovoljena, jer im niko ne može vratiti sina.
Tragedija je istakla ozbiljne propuste sistema. Pre nego što je ubio Bogdana, Kozlov je već imao incident kada je nožem napao drugo dete. Umesto da bude trajno nadziran ili zatvoren, bio je poslat na lečenje, a kasnije čak i skinut sa evidencije. Da su institucije tada reagovale strožije, Bogdan bi možda danas bio živ.
- Porodica Prahov nastavila je život dalje i dobila još jedno dete.
- Majka Tatjana je često govorila da, iako su ponovo postali roditelji, niko nikada neće moći da zameni Bogdana.
- Njegova smrt postala je simbol upozorenja o posledicama kada sistem zataji.
Ovaj slučaj ostaje duboko urezan u sećanje javnosti. On nije samo priča o jednoj porodici, već i o širem društvenom problemu – kako društvo brine o ljudima sa ozbiljnim psihičkim poremećajima i koliko je važno da se takvi slučajevi prate bez kompromisa.
Tragedija malog Bogdana pokazuje da nedostatak pažnje i nadzora može dovesti do nenadoknadivih posledica. Ona je ujedno podsetnik da pravda i zaštita dece moraju biti iznad svega.
