Kruška je jedno od najpotcenjenijih, a zapravo izuzetno korisnih voćki koje priroda pruža. Iako često stoji u senci jabuke, ona sadrži veliki broj hranljivih sastojaka, koji mogu imati veoma blagotvoran uticaj na zdravlje, naročito na probavni sistem. Ipak, postoje i situacije kada bi određene osobe trebalo da budu oprezne s unosom krušaka. U nastavku pročitajte šta se tačno dešava s organizmom kada redovno konzumiramo kruške — i zašto bi neki ipak trebalo da ih izbegavaju.
Vlakna za probavu kao sat
Jedna od najvažnijih osobina kruške jeste visok sadržaj dijetetskih vlakana. U samo jednoj srednje velikoj kruški može se naći i do 6 grama vlakana, što je više od 20% preporučenog dnevnog unosa. Vlakna su ključna za pravilan rad creva jer:
-
povećavaju zapreminu stolice, čime se olakšava njeno kretanje kroz debelo crevo,
-
pomažu u prevenciji zatvora i sporog varenja,
-
održavaju zdravlje crevne flore, jer služe kao hrana korisnim bakterijama.
Redovna konzumacija krušaka može doprineti da creva funkcionišu gotovo besprekorno, što se najčešće opisuje kao „creva rade kao sat“. Osobe koje pate od neredovne stolice, osećaja nadutosti ili blagih digestivnih smetnji često primećuju poboljšanje već nakon nekoliko dana konzumiranja ovog voća.
Prirodni detoksikator
Kruška je bogata i vodom, što dodatno pomaže izbacivanju toksina iz organizma. Kombinacija vlakana i tečnosti podstiče prirodnu detoksikaciju, čisti creva i jetru, a ujedno pomaže i bubrezima da efikasnije obavljaju svoju funkciju. Organizam se rasterećuje, a osećaj lakoće i energije često je prva pozitivna promena koju ljudi primete.
Smanjuje rizik od gojaznosti
Zbog visokog sadržaja vlakana i vode, kruške daju osećaj sitosti, a imaju veoma nisku kalorijsku vrednost. To znači da:
-
mogu pomoći u regulaciji apetita,
-
umanjuju potrebu za grickalicama i nepotrebnim obrocima,
-
doprinose kontroli telesne mase.
Osobe koje žele da smršaju, a pri tom ne žele da se odreknu ukusa i slatkog voća, mogu bez griže savesti da uživaju u kruškama kao zdravoj užini.
Pozitivno utiče na srce i krvne sudove
Kruške sadrže antioksidante poput vitamina C, flavonoida i drugih polifenola, koji štite ćelije od oštećenja, usporavaju starenje i deluju protivupalno. Takođe:
-
snižavaju nivo „lošeg“ holesterola (LDL),
-
poboljšavaju elastičnost krvnih sudova,
-
doprinose stabilizaciji krvnog pritiska.
Sve to vodi ka manjem riziku od kardiovaskularnih bolesti, posebno ako se kruške kombinuju sa drugim zdravim navikama, poput umerenog vežbanja i smanjenog unosa soli.
Stabilizacija nivoa šećera u krvi
Iako su slatke, kruške imaju nizak glikemijski indeks, što znači da ne izazivaju nagle skokove šećera u krvi. Vlakna usporavaju apsorpciju glukoze, pa se šećer iz kruške postepeno otpušta u krvotok. Ovo je naročito korisno za:
-
osobe koje imaju predijabetes,
-
ljude sa insulinskom rezistencijom,
-
osobe koje žele da održe stabilnu energiju tokom dana.
Ipak, i pored toga, osobe sa dijabetesom treba da paze na količinu, posebno ako jedu više vrsta voća u istom obroku.
Ko bi trebalo da izbegava ili ograniči konzumaciju krušaka
Iako su kruške generalno bezbedne i korisne, postoje određene grupe ljudi koje bi trebale da ih konzumiraju sa oprezom ili da ih potpuno izbegavaju.
1. Osobe sa sindromom iritabilnog creva (IBS)
Kruške sadrže fruktozu i sorbitol — prirodne šećere koji spadaju u grupu FODMAP ugljenih hidrata, koji kod osetljivih osoba mogu izazvati:
-
nadutost,
-
gasove,
-
grčeve,
-
proliv.
Kod osoba koje pate od IBS-a, čak i mala količina sirove kruške može izazvati neprijatnosti. Ako imate ovu dijagnozu, obavezno se konsultujte sa gastroenterologom pre redovnog unošenja krušaka.
2. Osobe sa alergijama na voće ili polen
Postoji tzv. oralni alergijski sindrom, gde ljudi koji su alergični na polen (posebno breze) mogu imati reakcije na određene vrste voća, uključujući i kruške. Simptomi su najčešće:
-
svrab u ustima ili na jeziku,
-
peckanje grla,
-
otok usana.
U tom slučaju, treba izbegavati sveže, sirove kruške. Ponekad se kuvane ili pečene kruške bolje tolerišu, jer se alergeni razgrađuju toplotom.
3. Osobe sa aktivnim čirevima ili gastritisom
Zbog količine vlakana i prirodnih kiselina, kruške mogu iritirati sluznicu želuca kod osoba koje pate od:
-
gastritisa,
-
čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu.
U akutnoj fazi bolesti preporučuje se izbegavanje sirovih krušaka, dok se u remisiji mogu konzumirati u skuvanom obliku, bez kore.
4. Deca mlađa od jedne godine
Iako se kruške smatraju relativno bezbednim za uvođenje u ishranu dojenčadi, ne preporučuje se davanje sirove kruške bebama koje nemaju dovoljno razvijen probavni sistem. Toplotno obrađene kruške (na pari ili kuvane) mnogo su bezbedniji izbor.
5. Osobe na restriktivnim dijetama zbog problema sa šećerom u krvi
Iako kruške ne sadrže rafinisane šećere, njihov prirodni šećer fruktoza može u većim količinama opteretiti metabolički sistem. Ljudi sa:
-
dijabetesom tipa 2,
-
inzulinskom rezistencijom,
-
masnom jetrom,
treba da se posavetuju sa lekarom ili nutricionistom o tačnoj količini krušaka koja je dozvoljena u njihovoj ishrani.
Kako jesti kruške za maksimalnu korist
Ako želite da izvučete najbolje iz ove voćke, pridržavajte se sledećih saveta:
-
Jedite ih sa korom, jer se najveći deo vlakana i antioksidanasa nalazi upravo u kori.
-
Birajte dobro zrele plodove, jer su tada lakše svarljive, ali izbegavajte prezrele koje mogu fermentisati.
-
Nemojte ih kombinovati sa drugim voćem bogatim šećerom u istom obroku, ako pazite na šećer.
-
Pojedite krušku ujutru ili između obroka — odličan je izvor prirodne energije bez pada koncentracije.
Zaključak
Kruške su prava mala riznica zdravlja, naročito za crevni sistem, jer stimulišu probavu, čiste organizam i doprinose boljem opštem stanju. Ako se jedu redovno i umereno, donose koristi ne samo za varenje, već i za srce, krvne sudove, kontrolu težine i imunitet.
