11 stvari koje ljudi koji su odrasli u siromaštvu imaju u kući: Veruje se da neke odmah treba izbaciti

Siromaštvo ostavlja tragove. Ne samo u novčaniku, već i u načinu razmišljanja, u ponašanju, u stvarima koje biramo da zadržimo – čak i onda kada ih više ne trebamo. Ljudi koji su odrasli u skromnim uslovima često imaju kuće ispunjene predmetima koji pričaju priče o odricanju, navikama i duboko ukorenjenim strahovima od oskudice. Iako je prošlo vreme kada su morali da se snalaze, mnogi od njih i dalje čuvaju ono što su u detinjstvu naučili da ne bacaju nikako.

Zanimljivo je što se neke od tih stvari, prema mišljenju psihologa, mogu povezati sa podsvesnim osećajem nesigurnosti, potrebe za kontrolom i osećajem da se sve može „zatrebati“ jednog dana. Iako mnoge od ovih navika dolaze iz potrebe, s vremenom mogu postati i teret, jer nas podsećaju na osećaj manjka, a ne obilja.

U nastavku sledi 11 stvari koje se najčešće nalaze u domovima ljudi koji su odrasli u siromaštvu, i zašto bi možda neke od njih trebalo što pre da napustite.

1. Kese u kesama

Skoro da nema domaćinstva u kojem nema fioka ili ormarić krcat najlonskim kesama. Ali oni koji su odrasli u siromaštvu čuvaju ih s posebnom pažnjom. Kese od hleba, kupovine, poklona – sve se pere, suši i čuva.

Zašto? Jer nekad nisu imali za novu kesu. Nosile su se iste kese danima, pa se stvorila navika da se nijedna ne baca.

Ali kad kesa počne da zauzima celu fioku, vreme je da razmislite – da li ih zaista koristite ili ih gomilate iz navike?

2. Stare plastične kutije od sladoleda i eurokrema

One kutije koje danas mnogi koriste za zamrzavanje hrane, nekada su bile čista dragocenost. U siromaštvu, sve se recikliralo. Čuvale su se ostatke ručka, supa, pa čak i ekseri i dugmad u njima.

Problem? Ponekad ih ima toliko da zauzimaju celu kuhinju. Iako su praktične, kad ne možete zatvoriti kuhinjski element od kutija – vreme je za selekciju.

3. Stari punjači i kablovi od uređaja kojih više nema

Ljudi koji su odrasli bez mogućnosti da lako kupe novi punjač, naučili su da čuvaju sve. “Možda zatreba, možda se nađe neko kome treba.”

Ali istina je – tehnička zastarelost je brža od potrebe. Ako kabl nije korišćen 5 godina, vrlo je verovatno da neće ni biti.

4. Pune kutije dugmadi, zihernadli, ključeva koji ničemu ne pripadaju

Iza svake kutije dugmadi krije se majka, baka ili tetka koja je govorila: „Nemoj to da bacaš, nikad se ne zna.“ I zaista – nekad su se stvari popravljale, a ne bacale.

Ali danas, većina garderobe se menja pre nego što se zakrpi. Dugmad se više čuvaju iz navike nego iz stvarne potrebe.

5. Odeća „za po kući“ u količinama koje nikad nećete nositi

Svaka stara majica postaje “za po kući”. Stare trenerke, razvučeni džemperi, isprani šorcevi – sve se skuplja jer „ne smeta kad se prospe kafa“.

Ali kada odeća „za po kući“ počne da puni tri ormara, to više nije praktičnost, već emocionalni teret.

6. Tanjiri i čaše koje ne idu u kompletu

U porodicama koje su jedva imale za osnovno, tanjiri nisu bili ukras – već funkcionalni predmeti koji se ne bacaju dok se potpuno ne slome.

Danas? Ima ljudi koji u kući nemaju nijedan komplet – sve je „izmešano, ali služi svrsi“.

I dok je to sasvim u redu, ako vas to podseća na siromaštvo koje više ne želite da nosite sa sobom – možda je vreme da kupite bar jedan komplet zbog sebe.

7. Stare posude, lonci, tiganji s ogrebotinama i oštećenim premazom

U siromaštvu se kuvalo i jelo iz istih lonaca decenijama. Iako je to deo tradicije, danas je poznato da oštećeni teflonski premazi mogu biti i zdravstveno rizični.

Ako imate tiganj u kojem sve zagori i još vas podseća na dane kad niste imali bolji – možda mu je vreme da ode.

8. Dekoracije koje ste dobili, a nikad niste voleli

Ljudi koji nisu imali puno, često nisu imali ni mogućnost da biraju. Poklon? Primi ga, stavi negde – jer se ne odbija. I tako ostanu figure koje skupljaju prašinu, vaze koje nikad nisu po vašem ukusu i slike koje nikada ne biste sami izabrali.

Iako vam danas niko ne brani da birate šta će krasiti vaš dom, često se te stvari čuvaju iz osećaja krivice.

9. Oštećeni nameštaj koji nikad nije popravljen

„Biće, nek stoji za sada.“ – to je rečenica koju ste sigurno čuli u detinjstvu ako ste odrasli u siromaštvu. Sto s klimavom nogom, ormar koji ne može da se zatvori, fotelja iz koje viri sunđer…

Ako već godinama nešto „čeka da se popravi“, a vi ga i dalje koristite – vreme je da se zapitate koliko vas ta navika sputava.

10. Kutije i ambalaže „za svaki slučaj“

Od kutija za cipele, pakovanja kućnih aparata, do starih ambalaža – sve se čuvalo. Uvek se smatralo da nešto može da se vrati, da treba sačuvati garantni list, da možda nečemu posluži.

Realnost? Te kutije često godinama stoje, skupljaju vlagu i zauzimaju prostor.

11. Kese s „korisnim stvarima“ koje niste pipnuli godinama

U svakoj kući koja nosi trag siromaštva postoji neka torba, kutija ili kesa sa raznim predmetima: stari kalendari, papiri, blokčići, šnale, stari telefon, olovke koje ne rade.

To je „za svaki slučaj“, ali slučaj nikada ne dođe.

Zašto se ovo dešava?

Ljudi koji su odrasli u siromaštvu često imaju nesvesnu potrebu da gomilanjem stvari sebi daju osećaj sigurnosti. Iako to deluje suprotno – jer zapravo zatrpava prostor – psihološki, oni se osećaju spremnijima za nepredvidivu budućnost.

Ali istina je da otpuštanje viška može biti prvi korak ka stvaranju osećaja obilja.

Ne morate zaboraviti odakle dolazite, ali ne morate ni dozvoliti da vas to mesto definiše zauvek.

Zato sledeći put kad krenete da čistite kuću, pogledajte te stare kese, kutije, razvučene džempere i pitajte se – da li ovo zadržavam jer mi treba, ili zato što me strah da više neću imati?