LJUDl SE MAS0VN0 ŽALE NA UM0R I MISLE DA JE KRIVAC PRITISAK: Dr Ivana otkrila ŠTA JE UZR0K!

U poslednjih nekoliko godina, a naročito tokom perioda kada se svakodnevne obaveze ubrzavaju i kada je tempo života vidno intenzivniji nego ranije, mnogi ljudi primećuju da im se javlja stalni osećaj umora, čak i u danima kada ne rade ništa neuobičajeno naporno. Većina odmah posumnja na promene krvnog pritiska, jer je to uobičajeno objašnjenje koje se često može čuti u svakodnevnim razgovorima. Ipak, kako navodi dr Ivana, koja godinama proučava obrasce umora u populaciji i prati zdravstvene navike ljudi od različitih starosnih grupa, uzrok ovog problema često nije ono što ljudi prvo pretpostave.

Prema njenim rečima, osećaj iscrpljenosti koji mnogi opisuju kao „tup“, „stalno prisutan“, „kao da se provlači kroz ceo dan“ retko kada ima samo jedan izvor. Naprotiv, radi se o kombinaciji faktora koji se vremenom nagomilavaju dok osoba veruje da se radi o prolaznoj fazi. Upravo ta greška – potcenjivanje simptoma – navodi ljude da pomisle da je dovoljno izmeriti krvni pritisak i da će time rešiti misteriju sopstvenog stanja. Ali, prema rečima dr Ivane, pritisak je samo mali deo mnogo složenije slike.

Ona ističe da je veoma važno razumeti kako ta kombinacija faktora utiče na organizam, kao i zašto mnogi potpuno pogrešno interpretiraju signale koje telo pokušava da pošalje. U nastavku se objašnjavaju najčešći razlozi zbog kojih se ljudi masovno žale na umor, a ujedno i razbija uvreženo mišljenje da je za sve kriv jedino pritisak.

Kada stručnjaci poput dr Ivane obrađuju veliki broj slučajeva sa sličnim simptomima, primećuju se određeni obrasci. Pre svega, savremeni način života stvara konstantnu izloženost informacijama, pritiscima i zahtevima – i spoljašnjim i unutrašnjim. Mnogi ljudi više nisu svesni razlike između trenutka kada jesu umorni i trenutka kada moraju da funkcionišu, te nastavljaju po navici, ignorišući signale organizma. Taj preveliki pritisak na sebe često dovodi do pogoršanja stanja. Tako se stvara efekat u kojem telo počinje da šalje sve snažnije impulse, a osoba ih uporno pripisuje pogrešnim uzrocima, u ovom slučaju – krvnom pritisku.

Dr Ivana napominje da je važno razlikovati kratkotrajan umor od kroničnog osećaja iscrpljenosti. Kratkotrajan umor je obično rezultat napornog dana, loše prospavane noći ili perioda povećanog stresa. Međutim, kada umor traje danima, nedeljama ili mesecima, a osoba više ne može da se seti kada se poslednji put probudila odmorna, tada se mora razmišljati o širem kontekstu. U velikom broju slučajeva, prema njenim rečima, ispostavlja se da uzrok nema nikakve veze sa pritiskom, već sa skrivenim faktorima o kojima ljudi retko razmišljaju dok ne postanu ozbiljni.

Neki od najčešćih uzroka za koje ljudi ni ne pomišljaju da mogu biti povezani sa dugotrajnim umorom su:

• nekvalitetan san, čak i kada se čini da osoba spava dovoljno sati

• stalna izloženost stresu i emocionalno preopterećenje

• nedostatak mikroelemenata i vitamina, koji mogu značajno uticati na energiju

• neregulisana rutina obroka ili preskakanje jela

• prekomerna upotreba uređaja, posebno u večernjim satima

• nedovoljno kretanja, čak i kod osoba koje misle da su „aktivne“

• psihološki faktori koje ljudi često potiskuju

Prema dr Ivani, jedan od najvećih problema je što se simptomi često preklapaju – tako osoba sa nedostatkom određenih nutrijenata može osećati iste simptome kao i neko ko ima hroničnu napetost ili dugotrajnu nesanicu. I upravo takva preklapanja navode ljude da izaberu najjednostavnije objašnjenje: „sigurno mi skače pritisak“. Međutim, ona naglašava da povišen ili snižen pritisak retko kada sami po sebi izazivaju konstantnu iscrpljenost, osim ako su u pitanju ekstremne vrednosti, što bi osoba već primetila kroz druge, mnogo specifičnije simptome.

Dr Ivana posebno podvlači da osoba koja danima oseća težinu u mišićima, slabiju koncentraciju, povremenu nesvesticu, maglovite misli ili osećaj kao da se kreće kroz vazduh zasićen olovom, ne bi trebalo da se fokusira samo na merenje pritiska. Često upravo taj fokus odlaže pravi trenutak kada bi trebalo da se potraži stručna pomoć. „Većina ljudi kupi aparat za pritisak, meri ga nekoliko dana, zaključi da su im vrednosti u granicama normale i onda se čudi što se i dalje osećaju loše“, objašnjava ona.

Najčešći scenario koji opisuje izgleda ovako: osoba se probudi umorna, zaključi da je možda „spavala čudno“, ode na posao ili obaveze, primeti sredinom dana da nema energije, izmeri pritisak, vidi da je vrednost uredna i nastavi dalje bez razmišljanja. Sledećeg dana – isto. Nakon nedelju dana počinje da se pita da li je problem u vremenu, promeni godišnjeg doba, možda u „padanju imuniteta“. Vrlo malo ljudi pomisli da umor može biti posledica nečega što nema neposredan simptom, što je tiho i podmuklo, ali itekako utiče na svakodnevno funkcionisanje.

Dr Ivana navodi i da postoji nekoliko kritičnih grešaka koje ljudi prave kada je reč o razumevanju sopstvenog umora:

1. ignorisanje signala tela i mehanizama kojima telo pokušava da zaustavi osobu

2. uzimanje obaveza preko kapaciteta, bez realne procene granica

3. oslanjanje isključivo na pritisak kao indikator zdravlja

4. samostalno tumačenje simptoma, bez konsultacije sa stručnjakom

5. navikavanje na umor i prihvatanje istog kao normalnog stanja

Veliki broj ljudi živi sa hroničnim umorom godinama, a da ga zapravo nikada nisu nazvali pravim imenom. To stanje postane deo njihovog identiteta, pa po navici govore „takva mi je konstitucija“, „odavno se tako osećam“, „imam slab dan“. Ali, kako objašnjava dr Ivana, niko ne bi trebalo da se stalno oseća iscrpljeno. Takvo stanje je znak da nešto treba promeniti ili makar istražiti.

Pored fizičkih uzroka, ona ističe i važnost emocionalnih opterećenja. Ljudi često potiskuju stres iz odnosa, posla, porodice, finansijskih briga ili nedostatka podrške, a takva napetost se intenzivno odražava na telo. Dovoljno je nekoliko meseci kontinuirane brige da telo počne da reaguje padom energije, nesanicom, jutarnjom iscrpljenošću i osećajem kao da ni najjednostavniji zadaci zahtevaju napor.

Važno je naglasiti da dr Ivana ne želi da umanji značaj praćenja krvnog pritiska – naprotiv, smatra ga važnim parametrom koji svako treba da kontroliše. Ali, ono što želi da istakne jeste da pritisak nije jedini niti najčešći krivac za masovnu pojavu umora, i da se istinski problemi često nalaze iza kulisa. Tek kada se problem sagleda celovito, moguće je napraviti najveći korak prema boljem stanju.

Na kraju, njen savet je jednostavan, ali veoma jasan: slušajte svoje telo. Ako se danima osećate iscrpljeno, ako vam manjka energije bez jasnog razloga, ako vam se čini da vam koncentracija opada i da vas umor prati od jutra do večeri, nemojte pretpostavljati da je krivac samo pritisak. Često je reč o kombinaciji faktora koja se može rešiti – ali samo ako joj se pristupi na pravi način.