“Ako imate jak bol u grudima, najopasnije je popiti ovo”: Doktorka iz Hitne upozorava da osoba koja doživljava srčani udar neće moći da se tada reanimira

Bol u grudima spada među najalarmantnije simptome koje ljudsko telo može poslati. Iako se često dešava da ljudi taj bol pripišu stresu, gorušici ili umoru, lekari iz Hitne pomoći upozoravaju da takvo razmišljanje može imati fatalne posledice. Posebno je opasno ono što mnogi rade iz navike – posegnu za određenim lekovima ili supstancama koje, umesto da pomognu, mogu dramatično pogoršati stanje.

Jedna doktorka iz Hitne pomoći otvoreno je govorila o ovoj temi, naglašavajući da postoji jedna stvar koju ljudi nikada ne bi smeli da uzmu kada osete jak bol u grudima, jer to može dovesti do situacije u kojoj reanimacija više neće biti moguća.

Bol u grudima nije uvek isti, ali upravo u tome leži opasnost. Srčani udar se ne manifestuje uvek kao snažan, probadajući bol koji „obara s nogu“. Kod mnogih ljudi on počinje tiho, podmuklo, sa osećajem pritiska, stezanja ili pečenja u sredini grudnog koša. Taj bol se često širi ka levoj ruci, ramenu, vratu, vilici ili leđima.

Upravo zbog te nejasnoće simptoma, mnogi pokušavaju da „reše stvar sami“, što je, prema rečima doktorke, najveća greška.

Ona posebno upozorava na uzimanje lekova za smirenje, alkohola ili jakih analgetika u trenutku kada postoji sumnja na srčani udar. Takve supstance mogu zamaskirati simptome, usporiti reakciju organizma i dovesti do naglog pogoršanja stanja.

Doktorka ističe da je najopasnije popiti lekove koji snižavaju pritisak ili smiruju rad srca bez lekarskog nadzora, jer u slučaju akutnog infarkta miokarda to može izazvati kolaps cirkulacije. U takvim okolnostima, srce može prestati da reaguje na standardne mere reanimacije.

„Imali smo situacije gde ljudi popiju nešto da se ‘smire’, legnu i više se ne probude,“ navodi ona.

Posebno je rizično konzumiranje alkohola. Iako neki veruju da čašica može „opustiti“ telo i smanjiti bol, alkohol zapravo širi krvne sudove, utiče na krvni pritisak i može pogoršati već postojeći problem sa srcem. U kombinaciji sa srčanim udarom, alkohol može dovesti do naglog pada pritiska i fatalnih aritmija.

Još jedna velika zabluda jeste uzimanje jakih lekova protiv bolova. Ti lekovi mogu privremeno ublažiti osećaj bola, ali ne rešavaju uzrok. Naprotiv, oni mogu stvoriti lažni osećaj sigurnosti, zbog kojeg osoba odlaže pozivanje Hitne pomoći.

Doktorka naglašava da je vreme presudan faktor kod srčanog udara. Svaki minut bez adekvatne medicinske intervencije povećava rizik od trajnog oštećenja srčanog mišića ili smrti. Ako se simptomi prikriju ili pogrešno tumače, dragoceno vreme se gubi.

Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste činjenica da srčani udar ne pogađa samo starije osobe. Sve češće se dešava kod mlađih ljudi, čak i onih koji nemaju dijagnostikovane srčane probleme. Stres, pušenje, loša ishrana i nedostatak sna igraju veliku ulogu.

Zbog toga je važno znati kako pravilno reagovati.

Doktorka iz Hitne pomoći navodi nekoliko ključnih smernica koje mogu spasiti život u slučaju jakog bola u grudima:

• Odmah prekinuti svaku aktivnost i sesti ili leći u polusedeći položaj

• Ne uzimati lekove „na svoju ruku“, posebno sedative, alkohol ili jake analgetike

• Pozvati Hitnu pomoć bez odlaganja, čak i ako niste sigurni da je u pitanju srčani udar

• Ako imate već propisanu terapiju za srce, uzimati je isključivo prema savetu lekara

• Ostanite svesni i pokušajte da dišete mirno dok pomoć ne stigne

Ona posebno ističe da ljudi često prave grešku misleći da će „sačekati da prođe“. Srčani udar ne prolazi sam od sebe. Svako odlaganje povećava rizik od komplikacija, uključujući i iznenadni srčani zastoj.

Upravo u tim situacijama dolazi do problema sa reanimacijom. Kada osoba popije nešto što dodatno opterećuje ili umrtvljuje organizam, srce može ući u stanje u kojem ne reaguje na elektrošokove ili lekove koji se koriste u Hitnoj pomoći. To značajno smanjuje šanse za preživljavanje.

Doktorka objašnjava da reanimacija nije „čarobni štapić“. Ona zahteva da telo bude u stanju da odgovori na intervenciju. Ako su vitalne funkcije već ozbiljno narušene pogrešnim postupcima, čak i najbrža pomoć može biti nedovoljna.

Još jedan važan aspekt jeste psihološki faktor. Mnogi ljudi ignorišu bol jer ne žele da „prave paniku“ ili da opterećuju druge. Posebno su tome skloni muškarci, ali ni žene nisu izuzetak. Međutim, bol u grudima nije trenutak za hrabrost, već za odgovornost.

U njenoj praksi, doktorka se susretala sa brojnim slučajevima gde su pacijenti priznali da su pre dolaska Hitne popili „nešto za smirenje“ ili „čašicu rakije“. Nažalost, neki od tih slučajeva nisu imali srećan ishod.

Zato ona uporno ponavlja istu poruku: ako imate jak, neobjašnjiv bol u grudima – ne eksperimentišite. Vaše telo vam šalje signal da nešto nije u redu, i jedini ispravan odgovor je medicinska pomoć.

Važno je napomenuti i da simptomi srčanog udara kod žena često mogu biti drugačiji. Umesto klasičnog bola u grudima, mogu se javiti:

1. Mučnina i povraćanje

2. Kratak dah

3. Jak umor bez jasnog razloga

4. Bol u leđima ili vilici

Zbog toga žene češće pogrešno protumače simptome i kasnije se jave lekaru. To dodatno povećava rizik.

Doktorka iz Hitne pomoći naglašava da prevencija počinje znanjem. Ljudi treba da budu informisani o tome šta smeju, a šta nikako ne smeju da rade u kritičnim trenucima. Jedna pogrešna odluka može imati nepovratne posledice.

Na kraju, njena poruka je jasna i jednostavna: bol u grudima nije nešto što se „smiruje“ lekovima ili alkoholom. To je znak za uzbunu. Umesto da pokušavate da utišate simptome, morate reagovati brzo i odgovorno.

Poziv Hitnoj pomoći može spasiti život. Čaša alkohola ili pogrešan lek – može ga ugasiti.

U takvim trenucima, nema mesta nagađanju ni improvizaciji. Jer kada je srce u pitanju, svaki minut i svaka odluka imaju težinu života ili smrti.