Ne kupujte meso ove boje: Većina ga odmah stavlja u korpu jer misli da garantuje svežinu

Kupovina mesa mnogima deluje kao rutinska stvar – pogledamo boju, proverimo rok trajanja i stavimo pakovanje u korpu. Međutim, naslov „Ne kupujte meso ove boje: Većina ga odmah stavlja u korpu jer misli da garantuje svežinu“ ukazuje na čestu zabludu koja može dovesti do pogrešnog izbora. Boja mesa jeste važan pokazatelj, ali ne uvek na način na koji većina ljudi misli.

Mnogi potrošači instinktivno biraju meso koje ima intenzivno jarko crvenu boju, smatrajući da upravo ta nijansa znači da je proizvod svež. Ipak, stručnjaci upozoravaju da takva procena može biti varljiva. Boja mesa zavisi od više faktora, uključujući količinu kiseonika kojoj je bilo izloženo, način pakovanja i vrstu mesa.

Intenzivna crvena nijansa ne mora automatski značiti svežinu.

Kod goveđeg mesa, prirodna boja sveže isečenog komada obično je tamnocrvena ili čak blago ljubičasta. Kada meso dođe u kontakt sa kiseonikom, dolazi do procesa oksigenacije mioglobina – proteina koji daje boju mesu – i tada ono poprima svetliju, jarko crvenu nijansu. Upravo ta promena često zavarava kupce.

Važno je razumeti da se u savremenoj prodaji često koristi pakovanje u zaštitnoj atmosferi. U takvim pakovanjima se ubacuju gasovi koji produžavaju rok trajanja i održavaju privlačnu boju. To znači da meso može izgledati izuzetno sveže, iako je već prošlo nekoliko dana od obrade.

Boje na koje treba obratiti posebnu pažnju su:

• Previše jarko crvena – može biti rezultat izlaganja kiseoniku ili posebne ambalaže.

• Sivo-smeđa spoljašnjost – često je znak da je meso duže stajalo na vazduhu.

• Zelenkaste ili neprirodne nijanse – mogu ukazivati na kvarenje.

Kod svinjskog mesa situacija je nešto drugačija. Ono bi trebalo da ima svetloružičastu boju, dok previše bleda ili previše tamna nijansa može ukazivati na loš kvalitet ili nepravilno skladištenje.

Piletina bi trebalo da bude svetloružičasta do blago beličasta. Ako primetite sivkaste tonove ili lepljivu površinu, to može biti znak da meso nije sveže.

Međutim, boja nije jedini kriterijum. Postoji nekoliko ključnih pokazatelja na koje bi trebalo obratiti pažnju prilikom kupovine mesa:

1. Miris – sveže meso nema jak neprijatan miris.

2. Tekstura – površina treba da bude čvrsta i elastična, a ne sluzava.

3. Rok trajanja – proveriti datum pakovanja i upotrebe.

4. Uslovi čuvanja – meso mora biti pravilno rashlađeno.

Jedna od najvećih grešaka koju potrošači prave jeste oslanjanje isključivo na vizuelni utisak. Marketing i način izlaganja proizvoda mogu uticati na percepciju svežine.

Na primer, osvetljenje u prodavnicama često je podešeno tako da meso izgleda privlačnije. Topla svetla mogu pojačati crvene tonove i učiniti proizvod vizuelno svežijim nego što zaista jeste.

Takođe, važno je znati da blaga promena boje ne znači nužno da je meso pokvareno. Kada unutrašnjost komada izgleda tamnije, to je često posledica manjeg kontakta sa kiseonikom, a ne znak kvarenja.

Prilikom kupovine treba obratiti pažnju i na ambalažu. Ako je pakovanje naduvano, to može biti znak razvoja gasova usled bakterijske aktivnosti. Kondenzacija unutar pakovanja takođe može ukazivati na promene temperature tokom skladištenja.

Evo nekoliko praktičnih saveta za sigurnu kupovinu mesa:

• Kupujte meso u prodavnicama sa dobrim prometom robe.

• Izaberite komade koji su pravilno rashlađeni i smešteni u vitrini.

• Meso stavite u korpu tek pred kraj kupovine kako bi što kraće bilo van rashladnog režima.

• Kod kuće ga odmah stavite u frižider ili zamrzivač.

Bezbednost hrane mora biti prioritet.

Treba imati u vidu da bakterije koje uzrokuju kvarenje nisu uvek vidljive golim okom. Zato kombinacija faktora – boje, mirisa, teksture i roka trajanja – daje realniju sliku o stanju proizvoda.

Još jedna česta zabluda jeste da je tamnije meso uvek lošije. Kod govedine, tamnocrvena ili čak blago smeđa unutrašnjost može biti sasvim normalna. Ono što je važno jeste da nema neprijatan miris i da struktura nije promenjena.

U slučaju mlevenog mesa treba biti posebno oprezan, jer ono ima veću površinu izloženu vazduhu, što ubrzava kvarenje. Ako primetite promenu boje kroz celo pakovanje, a ne samo na površini, to može biti znak da proizvod nije više bezbedan za upotrebu.

Zaključak je da boja mesa jeste važan pokazatelj, ali nikako jedini. Previše jarko crvena nijansa, koja mnogima deluje kao garant svežine, može zapravo biti rezultat hemijskog procesa ili specifičnog pakovanja, a ne stvarne svežine.

Pametna kupovina podrazumeva informisanost i pažljivo posmatranje.

Umesto da se oslanjate samo na vizuelni efekat, proverite sve relevantne faktore. Na taj način ćete smanjiti rizik i obezbediti da na vašem stolu završi kvalitetan i bezbedan proizvod.

Sledeći put kada posegnete za komadom mesa jarke boje, zastanite na trenutak i procenite širu sliku. Svežina nije uvek ono što oko prvo vidi, već ono što potvrđuju svi pokazatelji zajedno.