Kada, koliko i oko kojih voćnih vrsta, a kojih ne, razbacivati drveni pepeo

Drveni pepeo je vekovima korišćen u baštovanstvu kao prirodno sredstvo za poboljšanje kvaliteta zemljišta. Ipak, iako deluje kao univerzalno rešenje, njegova upotreba zahteva pažnju, pravilno vreme primene i razumevanje potreba pojedinih biljnih vrsta. Pitanje kada, koliko i oko kojih voćnih vrsta, a kojih ne, razbacivati drveni pepeo veoma je važno jer nepravilna primena može više štetiti nego koristiti.

Drveni pepeo nastaje sagorevanjem čistog, neobrađenog drveta i sadrži značajne količine minerala, posebno kalijuma, kalcijuma i manjih količina fosfora i magnezijuma. Ono što ga čini posebnim jeste njegova alkalna reakcija – pepeo podiže pH vrednost zemljišta. Upravo zbog toga njegova upotreba mora biti promišljena.

Pepeo nije đubrivo u klasičnom smislu, već pre svega korektor kiselosti zemljišta.

Kada razbacivati drveni pepeo

Najpogodnije vreme za primenu jeste:

• Kasna jesen, nakon opadanja lišća

• Rano proleće, pre početka intenzivne vegetacije

U jesen se pepeo unosi u zemljište kako bi tokom zime postepeno reagovao sa vlagom i mikroorganizmima. Na taj način se minerali polako oslobađaju i postaju dostupni korenu biljaka. Prolećna primena je pogodna kada se želi dodatni podsticaj rasta, ali se tada mora biti oprezan sa količinom.

Izbegavajte razbacivanje pepela tokom leta, naročito u sušnim periodima, jer može dodatno isušiti površinski sloj zemlje.

Koliko pepela koristiti

Količina zavisi od tipa zemljišta i njegovog pH nivoa. U proseku se preporučuje:

• Oko 100 do 150 grama po kvadratnom metru

• Maksimalno 1 do 2 kilograma po stablu godišnje (kod odraslih voćaka)

Preterana upotreba može dovesti do prevelikog povećanja alkalnosti, što otežava usvajanje gvožđa i drugih mikroelemenata. Posledica može biti pojava hloroze – žućenja listova.

Umerenost je ključ pravilne primene.

Voćne vrste koje imaju koristi od drvenog pepela

Pepeo je naročito koristan za voćke koje vole neutralna do blago alkalna zemljišta i kojima je potreban kalijum za bolji razvoj plodova.

Najčešće se preporučuje za:

• Jabuku – kalijum doprinosi kvalitetu i slatkoći plodova

• Krušku – poboljšava otpornost i rodnost

• Šljivu – podstiče razvoj cvetnih pupoljaka

• Trešnju i višnju – doprinosi čvrstini ploda

• Orah – koristi kalcijum za razvoj snažnog stabla

Kod ovih vrsta pepeo se razbacuje u krugu projekcije krošnje, ali ne neposredno uz samo stablo. Najbolje je blago ga uneti u površinski sloj zemlje i potom zaliti.

Voćne vrste kod kojih treba biti oprezan ili izbegavati pepeo

Postoje biljke koje preferiraju kiselo zemljište. Kod njih primena pepela može izazvati probleme u rastu i smanjenje prinosa.

Izbegavati ili koristiti minimalno kod:

• Borovnice – zahtevaju izrazito kiselo zemljište

• Maline – bolje uspevaju u blago kiselim uslovima

• Kupine – osetljive na povećanje pH vrednosti

• Jagode – mogu reagovati slabijim rastom

Kod ovih vrsta pepeo može poremetiti prirodnu ravnotežu zemljišta i smanjiti dostupnost hranljivih materija.

Dodatne važne napomene

Postoji nekoliko pravila kojih se treba pridržavati:

1. Koristiti isključivo pepeo od čistog drveta, bez lakova i hemijskih premaza.

2. Ne mešati pepeo sa azotnim đubrivima (npr. stajnjakom ili ureom) istovremeno, jer može doći do gubitka azota.

3. Ne primenjivati na već alkalnim zemljištima bez prethodne analize.

4. Čuvati pepeo na suvom mestu do upotrebe.

Pepeo sadrži visok procenat kalijuma, elementa koji je ključan za formiranje plodova, otpornost na mraz i regulaciju vode u biljkama. Međutim, on ne sadrži azot, pa ne može biti jedini izvor ishrane.

Pravilna kombinacija organskih materija i umerenog dodatka pepela daje najbolje rezultate.

Kako pravilno razbacivati pepeo

• Razbacati ga ravnomerno po površini zemljišta.

• Ne nasipati ga u debelom sloju.

• Lagano ga uneti grabuljama u gornji sloj zemlje.

• Nakon primene zaliti ili primeniti pred kišu.

Važno je napomenuti da efekat pepela nije trenutan kao kod mineralnih đubriva. Njegovo dejstvo je postepeno i dugotrajnije.

Prednosti pravilne primene

Ako se koristi pažljivo, drveni pepeo može:

• Poboljšati strukturu zemljišta

• Povećati sadržaj kalijuma

• Smanjiti prekomernu kiselost

• Podstaći bolju rodnost kod određenih voćaka

Međutim, pogrešna i preterana primena može dovesti do narušavanja ravnoteže mikroelemenata.

Zaključak

Drveni pepeo je koristan, ali ne i univerzalan dodatak zemljištu. Njegova vrednost ogleda se u sposobnosti da obezbedi kalijum i kalcijum, ali i da utiče na pH vrednost. Zato je ključno znati kada, koliko i oko kojih voćnih vrsta ga koristiti.

Za voćke poput jabuke, kruške i šljive može biti dragocen saveznik u povećanju prinosa. Sa druge strane, kod borovnice i drugih biljaka koje vole kiselo zemljište treba ga izbegavati.

Pametna i umerena primena donosi koristi, dok preterivanje može izazvati štetu.