Igor Pervić bio je jedan od najtalentovanijih i najharizmatičnijih srpskih glumaca, čije su uloge obeležile domaću filmsku i pozorišnu scenu. Međutim, njegov život nije bio samo svet reflektora, aplauza i umetničkog izraza. Iza njegove blistave karijere krila se teška i mračna priča o borbi sa zavisnošću, koja ga je pratila od mladosti i ostavila dubok trag na njegov privatni i profesionalni život.
Otvoren i iskren, Igor je često govorio o svom iskustvu sa narkoticima, ne skrivajući surove detalje. Njegova ispovest nije samo lična priča, već i snažna poruka o opasnostima droga i uticaju koji mogu imati na mlade ljude. Kroz ovu priču, osvetlićemo njegove početke, padove, borbu i konačnu odluku da se suprotstavi demonima koji su mu uništavali život.
Početak tame: Rani susreti sa narkoticima
Pervićeva borba sa zavisnošću počela je veoma rano. Već sa 13 godina došao je u kontakt sa drogama, a kako je kasnije priznao, nije ni slutio koliko će ga ta radoznalost odvesti duboko u svet poroka. U svojim iskrenim ispovestima, govorio je o tome kako je prvi put probao narkotike u društvu vršnjaka, ne sluteći da će se taj trenutak pretvoriti u dugogodišnju borbu sa zavisnošću.
Kada je imao 17 godina, doživeo je prelomni trenutak. “Imao sam 17 kad je donela špric i navukla me na heroin, bio sam krvav i plivao sam u fekalijama,” opisao je u jednom intervjuu. Ovaj potresni iskaz oslikava koliko je brzo potonuo u svet narkotika, bez svesti o posledicama koje će ga pratiti.
Društvena dinamika i pritisak vršnjaka
Kao i mnogi mladi ljudi koji dolaze iz stabilnih i situiranih porodica, Igor je u početku imao sve predispozicije za uspeh. Međutim, društvo u kojem se kretao i pritisak vršnjaka bili su ključni faktori koji su ga odvukli u pogrešnom pravcu.
Ključni trenuci koji su oblikovali njegovu ranu zavisnost:
- Brz prelazak od radoznalosti do zavisnosti – Igor je priznao da je od prvog eksperimentisanja sa narkoticima do redovne upotrebe prošlo samo nekoliko dana.
- Skrivanje zavisnosti – Kako bi prikrio tragove upotrebe heroina, on i njegovi prijatelji su često prali zube četkicama i kaladontom, verujući da tako mogu zavarati roditelje.
- Sukobi sa roditeljima – Kada su roditelji shvatili ozbiljnost problema, pokušali su da ga izoluju, ali je on pobegao iz kuće, odlučan da nastavi sa destruktivnim načinom života.
Bekstvo i osećaj osamljenosti
Jedne noći, nakon posebno teškog sukoba sa roditeljima, Igor je pobegao iz kuće, obučen samo u pidžamu. Nije imao konkretan plan, osim da pronađe utočište daleko od roditeljskog nadzora. Lutajući ulicama Beograda, završio je na Kalemegdanu, gde je proveo noć na klupi.
Dok je posmatrao izlazak sunca, osetio je duboku melanholiju i prazninu. U tim trenucima, razmišljao je o potpunoj predaji narkoticima, pa čak i o samoubistvu. Njegov um bio je zarobljen u začaranom krugu beznađa, dok su se problemi samo gomilali.
Eksperimentisanje sa drugim supstancama
Pored heroina, Igor je tokom godina eksperimentisao sa raznim narkoticima, uključujući marihuanu i LSD.
- LSD i bioskopi – Opisivao je kako bi sa prijateljima uzimao LSD pre odlaska u bioskop, što je često rezultiralo nekontrolisanim napadima smeha i izbacivanjem iz sale.
- Nepromišljeni potezi – Kroz mladalačke avanture, često se upuštao u rizične situacije, ne mareći za posledice koje bi mogle nastupiti.
Sukobi sa zakonom i represija
Kako je zavisnost napredovala, Igor se sve češće nalazio u sukobu sa zakonom. Policija je u više navrata intervenisala, a njegovi susreti sa organima reda često su bili nasilni i traumatični.
- Fizička represija – U jednom incidentu, nakon što je pokušao da pobegne, policajci su ga brutalno pretukli.
- Lisice i pritvor – Tokom jednog hapšenja, proveo je sate u lisicama, pretrpeo ozbiljne povrede i doživeo još jednu bolnu epizodu koja ga je konačno navela na razmišljanje o promeni.
Put ka oporavku
Nakon dugogodišnje borbe sa zavisnošću, Igor je konačno odlučio da potraži pomoć. Rešenje je pronašao u Londonu, gde je prošao kroz proces detoksikacije pod medicinskim nadzorom. Ovaj postupak podrazumevao je 24-časovno lečenje pod anestezijom, tokom kojeg su mu u potpunosti očistili krv od otrova.
Ključnu podršku u ovom periodu pružila mu je njegova partnerka, pesnikinja i književnica Jasmina Holbus. Njena ljubav i posvećenost bili su presudni u njegovom nastojanju da se izbori sa zavisnošću i započne novo poglavlje života.
Zaključak
Priča o Igoru Perviću nije samo svedočenje o opasnostima narkotika, već i dokaz o snazi volje i ljudskoj sposobnosti za preokret. Iako je njegov put bio obeležen bolom, gubicima i sukobima, njegova odluka da se suprotstavi zavisnosti pokazuje da nada i promena uvek postoje, ma koliko situacija delovala beznadežno.
Njegova sudbina ostaje upozorenje za mlade generacije – narkotici nisu samo prolazna radoznalost, već ulaznica u svet bola, destrukcije i patnje. Istovremeno, njegova borba nas podseća da, čak i u najmračnijim trenucima, postoji put ka svetlu – ali samo uz hrabrost, podršku voljenih i odlučnost da se napravi prvi korak ka oporavku.
