Postoje tragovi koje nosimo na koži, ali i oni koji se duboko urežu u kolektivnu svest. Kada se pomene Jugoslavija, mnogi se sa setom prisete mirisa detinjstva, crtanih filmova na crno-belim televizorima, socijalističkih slogana, mirisa sveže hleba iz radnji koje su zatvarale u podne… ali tu je i nešto što većina ljudi ni ne primeti dok ne pogleda pažljivo svoju nadlakticu – mali, okrugli ožiljak na ramenu.
Ovaj neobični trag, gotovo univerzalno prisutan kod onih rođenih u bivšoj SFRJ, nosi sa sobom priču o jednoj vakcini, o zdravstvenoj politici jedne države, ali i o filozofiji života koja je verovala u kolektivnu zaštitu i preventivu. Taj mali ožiljak nije samo fizički pečat – to je znak vremena, zdravlja, sistema i zajedništva.
Šta je zapravo taj ožiljak?
Mali kružni trag na gornjoj trećini leve nadlaktice poznat je većini ljudi rođenih u bivšoj Jugoslaviji. Reč je o posledici BCG vakcinacije, koja je u to vreme bila obavezna i sprovođena u prvih 24 do 48 sati života. Ime vakcine dolazi od njenih tvoraca – Bacillus Calmette-Guérin – i njena osnovna svrha je bila zaštita od tuberkuloze, tada vrlo ozbiljne i raširene bolesti.
U posleratnim godinama, kada su siromaštvo, prenatrpanost i slab pristup higijenskim uslovima bili svakodnevnica, tuberkuloza je predstavljala veliku pretnju. U tom kontekstu, BCG vakcina bila je najvažnije oružje zdravstvenog sistema.
Kako je izgledala vakcinacija?
Vakcina se aplicirala intrakutano, i to tačno u gornji deo leve nadlaktice. Nakon primanja vakcine, kod većine beba se u roku od nekoliko nedelja pojavila bezbolna papula, crvenkasta i blago uzdignuta. U oko 10% slučajeva, papula bi prešla u blago gnojni stadijum, a potom bi se formirao mali ožiljak – onaj koji danas prepoznajemo kao „tačkicu iz Jugoslavije”.
Ovaj proces bio je tih i gotovo neprimetan – mnogi roditelji čak nisu ni primećivali trenutak kada se ožiljak formirao, jer on nije izazivao bol ili vidljive simptome. Međutim, već sa četiri do šest meseci, lekari bi proveravali da li je došlo do reakcije. Ako se ožiljak nije formirao, deca su mogla dobiti revakcinu, ali samo ako su bila mlađa od godinu dana.
Simbol jednog sistema
U Jugoslaviji, vakcinacija nije bila stvar izbora. To nije bilo pitanje ličnog stava, niti tema oko koje se raspravlja u emisijama. “Kod Tita nisi mogao reći NE vakcini”, govorili su stariji – i to s pravom. Sistem je bio jasan, organizovan i odlučan. Vakcine su smatrane strateškim alatom za zaštitu naroda, a BCG je bila samo deo šireg mozaika – borba protiv velikih boginja, difterije, dečje paralize… sve je bilo deo državne filozofije zdravlja.
Tako je mala kružna tačkica postala kolektivni pečat jedne generacije. To je bila Jugoslavija: sistem koji je znao gde mu je prioritet – prevencija, solidarnost, zdravlje naroda.
Gde smo danas i zašto tog ožiljka više nema?
Danas, kada se sve češće vode rasprave o vakcinaciji, njene svrhe i bezbednosti, BCG ožiljak ostaje kao tiha uspomena na jedno vreme bez dilema. U mnogim zemljama, uključujući i one nastale na prostoru bivše Jugoslavije, BCG se i dalje primenjuje, ali u drugačijim oblicima i često bez obavezne revakcinacije.
Zanimljivo je i da moderne formulacije vakcine često ne ostavljaju trag, pa mlađe generacije – rođene 90-ih i kasnije – ne nose više taj karakteristični ožiljak. U tom smislu, njegova prisutnost postaje i vizuelni znak pripadnosti jednoj eri, kao što su to nekada bile vojne knjižice, članske knjižice Saveza komunista, ili crvene pionirske marame.
U moru sećanja na Jugoslaviju, BCG ožiljak ostaje kao jedan od najtiših, ali i najgovorljivijih simbola. Nije to samo znak da ste primili vakcinu – to je znak da ste rođeni u vremenu kada se verovalo u kolektivnu odgovornost, u prevenciju, u zajedničko dobro.
Danas, kada su mnoge zdravstvene teme postale predmet polemika, kada se svaki korak preispituje, vredi se setiti kako se to nekada radilo. Bez buke, bez dvoumljenja, sa jasnim ciljem – da zdravlje svakog pojedinca bude štit celokupnog društva.
Zato, sledeći put kad pogledate svoju nadlakticu i ugledate onu malu, gotovo zaboravljenu tačkicu – setite se da je ona više od tragova igle. To je pečat jednog sistema, znak solidarnosti, uspomena na vreme kada se zdravlje nije prepuštalo slučaju.
A ako vi taj ožiljak nemate, ali ga imaju vaši roditelji, bake i deke – slušajte njihove priče. Jer u tom malom krugu na ramenu, sažet je ceo jedan svet koji je verovao da je budućnost u zdravlju, znanju i zajedništvu.
