Beograđanka kupila pileće belo meso u supermarketu, a kad je došla kući i rasekla ga samo što NIJE ISPOVRAĆALA CREVA: “Ljudi, ovo nije buđ, ovo su neke IZRASLINE”

Kada kupujemo meso u supermarketima, verujemo da prolazi kroz stroge kontrole, da je sveže i da je spremno za pripremu bez ikakvih dodatnih briga. Upravo zato je iskustvo jedne Beograđanke izazvalo talas gađenja i neverice – ne samo kod nje, već i kod svih koji su kasnije čuli šta je zatekla u pakovanju pilećeg belog mesa.

Jer ono što je videla kada je rasekla komad mesa bilo je toliko šokantno da je, kako kaže, „jedva uspela da se suzdrži da ne povraća odmah na licu mesta“.

Kupila je pileće belo meso u dobro poznatom supermarketu u svom kraju. Nije to bila spontana kupovina – planirala je ručak, želela da napravi lagan i zdrav obrok. Uzela je pakovanje koje je delovalo sveže, uredno upakovano, sa vidno istaknutim rokom trajanja.

Sve je, spolja gledano, izgledalo sasvim regularno. Ona navodi da je navikla da kupuje u toj prodavnici, da nikada nije imala negativno iskustvo i da joj ni na kraj pameti nije bilo da proverava nešto detaljnije, osim standardnog „pogleda preko folije“.

Stigavši kući, otvorila je pakovanje i pripremila dasku za sečenje. Čim je spustila komad mesa na dasku, primetila je da je boja mesa malo svetlija nego inače – gotovo mlečnobela. To joj je delovalo čudno, ali nije želela odmah da donosi zaključke. „Pomislila sam, možda je jednostavno u pitanju drugačiji komad, ništa strašno“, rekla je kasnije.

Ali čim je oštrica noža prošla kroz sredinu filea – nastao je trenutak koji nikada neće zaboraviti.

Iz unutrašnjosti mesa ukazale su se neobične, izdužene mase nalik vlaknima, ali ne tipičnim vlaknima kakva se nalaze u pilećem belom mesu. Bile su tamnije, neravne, nepravilnog oblika – poput izraslina. Delovale su kao da su se formirale unutar mesa, a ne kao da potiču iz površinskog oštećenja.

U tom trenutku osetila je talas mučnine.

„Ljudi, ovo nije buđ“, napisala je kasnije. „Ovo su neke izrasline, neka čudovišta u mesu. Nikada nisam videla nešto ovako gadno.“

Zbunjena i zgrožena, pokušala je da razume šta gleda. Prvo je pomislila da je reč o nagnječenom delu, zatim o nekoj vrsti ugrušaka, ali kako je nastavila da seče file, postajalo je sve jasnije da to nisu uobičajene promene. Izrasline su imale formu koja je izgledala nenormalno za bilo koji komad mesa.

Opisala ih je kao:

• zadebljanja u nitima,

• neravne strukture,

• čudne boje,

• nešto što podseća na tvrđe, vlaknaste tumore u mesu.

Što je više posmatrala komad mesa, to joj je bilo gore. Miris nije bio neprijatan, što je dodatno zbunjivalo. Uobičajeno, kada je meso pokvareno, miris je prvi pokazatelj problema. Ali ovde, kaže, nije bilo ni traga smrada – samo vizuelni horor koji je potpuno paralisao.

Kada se malo pribila, pokušala je da ispita da li su izrasline tvrde ili mekane. Bile su čvrste na dodir. Meso se oko njih kidalo neprirodno. To je bio trenutak kada je prvi put pomislila da postoji mogućnost da se radi o nekoj vrsti bolesti kod životinje pre klanja.

Šokirana, prestravljena i besna, sela je da sakupi misli. Zatim je odlučila da fotografiše sve detaljno i podeli sa drugima – ne iz želje da pravi senzaciju, već da upozori ljude.

Rekla je da joj se želudac okrenuo čim je prelistavala slike. „Dok sam gledala slike, meso je izgledalo još gore nego uživo. Nikada u životu nisam pomislila da nešto ovako može da se nađe u prodaji.“

U komentarima ljudi su reagovali burno, i mnogi su imali svoje teorije o tome šta je zapravo našla. Najčešće su se ponavljali sledeći mogući uzroci:

1. mišićna degeneracija
   – poznata kao „drvena prsa“, stanje kod brojlera koje nastaje zbog forsiranog uzgoja

2. tumorske ciste
   – iako retke, mogu se razviti kod živine pre klanja

3. upalni procesi
   – koji mogu dovesti do stvaranja zadebljanih mišićnih vlakana

4. parazitske formacije
   – vrlo retko, ali moguće u neadekvatno kontrolisanim uslovima uzgoja

5. teška oštećenja tkiva
   – nastala usled nepravilnog razvoja ili povreda životinje

Naravno, niko od komentatora nije mogao dati zvaničnu procenu, ali mnogi su tvrdili da su već ranije videli slične promene – i da se ovakve situacije, nažalost, povremeno dešavaju u velikim industrijskim sistemima uzgoja.

Beograđanka je nakon prvobitnog šoka odlučila da meso odnese nazad u supermarket. Osoblje je, kako kaže, ostalo bez reči kada je videlo izrasline. Neki su se čak instinktivno odmakli, što joj je samo potvrdilo da prizor nije bio običan.

Njihov komentar bio je kratak:
„Ovo svakako ne bi smelo da se nađe u prodaji.“

Ponudili su zamenu, ali ona zamenu nije želela. Rekla je da joj „meso neće ući u kuću još dugo vremena“. Zahtevala je da se slučaj prijavi centrali i nadležnim inspekcijama. Radnici su obećali da će proslediti prijavu, ali ona je ipak odlučila da sama kontaktira inspekciju kako bi bila sigurna da slučaj neće biti zataškan.

Posebno ju je pogodila pomisao da je neko mogao da kupi to meso za dete, stariju osobu ili nekoga sa slabijim imunitetom. „Da sam samo brže kuvala, mogla sam da isečem meso i da sve završi u tiganju, bez da sam uopšte videla šta unutra ima.“

Ta misao ju je najviše uznemirila.

U svojim zapažanjima istakla je nekoliko zaključaka do kojih je došla:

• izgled mesa spolja ne znači ništa

• ambalaža može biti savršena, a unutra horor

• meso u supermarketima se često masovno pakuje bez detaljne provere svakog komada

• kupci preuzimaju rizik koji ne vide

Dodatno ju je pogodilo to što se u poslednje vreme sve više izveštava o problematičnom kvalitetu mesa iz industrijskih uzgoja. Ljudi koji kupuju u supermarketima često su ubeđeni da je sve strogo kontrolisano, ali slučajevi poput njenog pokazuju da propusti ipak postoje.

Mnogi korisnici društvenih mreža savetovali su sledeće:

• uvek preseći meso pre pripreme

• izbegavati najjeftinije varijante piletine

• kupovati meso kod manjih, proverenih dobavljača

• obratiti pažnju na neobične boje i teksture

• obavezno čuvati račun kako bi se reklamacija sprovela

Beograđanka je kasnije priznala da joj je ovo iskustvo promenilo odnos prema kupovini namirnica. Kaže da će u narednom periodu izbegavati sve što je industrijski zapakovano i da će mnogo više pažnje posvećivati izgledu mesa pre nego što ga kupi.

„Najgore je što sam u jednom trenutku pomislila da to možda nije samo jedan komad u pakovanju. Ko zna šta se sve prodaje i šta ljudi unose u organizam.“

Iako je prošlo nekoliko dana, i dalje, kako kaže, oseti mučninu kada se seti prizora.
„Samo da pomislim na to kako je izgledala unutrašnjost… odmah mi se prevrne želudac.“

Zaključak koji je ostavila ispod svojih objava bio je jednostavan, ali snažan:

„Ljudi, gledajte šta kupujete. Nemojte verovati ambalaži. Otvarajte, seckajte, proveravajte. Sve dok ne vidite unutrašnjost, ne znate šta zapravo jedete.“