Poznata francuska glumica i pjevačia Izabela Adani je 27. juna napunila 70 godina. U svojoj karijeri je imala veliki broj uspona i padova, a danas ćemo upravo pisati o tome.
Izabela Ađani, slavna francuska glumica i muzičarka, proslavila je svoj 70. rođendan 27. juna, i dalje zadivljujući publiku svojom lepotom, umetničkom snagom i životnom pričom koja ne prestaje da intrigira javnost. Iako više ne živi u Parizu, već u Portugalu, i dalje je veoma aktivna – snima filmove i serije koje beleže zapažen uspeh na platformama poput Netflixa. Nedavno je svojim pojavljivanjem na modnoj reviji Stele Makkartni u martu još jednom potvrdila da je i dalje modna ikona. Njena pojava izazvala je brojne komentare, posebno zbog promena na licu koje su mnogi povezivali s estetskim zahvatima. Spekulisalo se da time pokušava da potisne tragove svoje burne i emotivno teške prošlosti.
Tokom osamdesetih i devedesetih godina, Izabela je važila za jednu od najlepših žena na svetu, kao i za simbol inteligencije i umetničke elegancije. Njena uloga u filmu Kraljica Margo donela joj je brojne pohvale i priznanja – među njima osam nagrada “Cezar”, pet nominacija, kao i dve prestižne nagrade za najbolju glumicu u Kanu 1981. godine. Pored glume, bavila se i muzikom, a javnost je često pratila njen ljubavni život, koji je bio jednako dramatičan kao i filmske uloge koje je igrala.
- Rođena je u Parizu u porodici alžirsko-nemačkog porekla, što je dodatno oblikovalo njen identitet.
- Otac, Alžirac, i majka, Nemica, emigrirali su u Francusku. Majka je zbog ljubavi prema Izabelinom ocu napustila prethodnu porodicu, što je ostavilo dubok trag na Izabelin pogled na ljubav i odanost.
- Odrasla je u skromnim uslovima, u siromašnom predgrađu, gde su problemi i svakodnevne borbe bile sastavni deo života.
Otac ju je odgajao u strogoj disciplini, tražeći da bude uspešna, ali istovremeno sputavajući njen izraz i samopouzdanje. Zabranjivao joj je da se gleda u ogledalo, što je stvorilo duboke nesigurnosti koje su kasnije morale da se leče godinama psihoterapije. Tek posle 15 godina terapije uspela je da prihvati sebe kao lepu ženu, uprkos tome što su je drugi uveliko tako doživljavali.
Upravo dok je hodala ulicama Pariza, sa 14 godina, primetio ju je agent i ponudio joj ulogu u filmu Le Petit Bougnat. To je označilo početak karijere koja će joj doneti slavu, priznanja i status umetničke legende. Ipak, njen lični život nije pratio isti uspon. Najdramatičnija i najintenzivnija veza bila je ona s holivudskim glumcem Danijelom Dej-Luisom, s kojim je provela šest godina i dobila sina. Tokom trudnoće, Danijel ju je napustio zbog veze s Džulijom Roberts, bez ikakvog objašnjenja.
- Izabela je tu vezu opisala kao “ljubav svog života”, ali i kao snažno emotivno poražavajuće iskustvo.
- Izjavila je da su imali strast iz tragedija i klasika, i da ju je ljubav zaslepela.
- Preuzela je krivicu, ističući da žene ne bi trebalo da pokušavaju da leče, popravljaju ili razumevaju muškarce više nego što ti muškarci to žele sami.
Pre Dej-Luisa, imala je sina sa kolumbijskim producentom Brunom Najtenom, a kasnije je bila i u vezi sa poznatim elektronskim umetnikom Žan-Mišelom Žarom, koja se takođe završila razlazom, iako su bili vereni. Mediji su ih poslednji put zabeležili zajedno 2004. godine. Iako su njeni partneri bili umetnici, glumci, intelektualci, nijedna od tih veza nije preživela njenu unutrašnju snagu, ni njihov nedostatak volje da je prate.
Danas Izabela živi sama, ali u potpunosti svesna svoje prošlosti. Nema gorčine u njenom tonu, već mudrosti. Priznaje da je pravila pogrešne izbore, ali ih prihvata kao deo svog puta.
- Njen izgled i dalje privlači pažnju, a ona ostaje simbol ženstvenosti, ranjivosti i hrabrosti.
- Na nedavnim fotografijama izgleda besprekorno, ali iza lica bez bora krije se žena koja je preživela velike emotivne oluje.
- Danas više nije samo “žena iz snova”, već svedokinja iskustava mnogih – onih koji su volele previše i davale sebe do poslednjeg daha.
Njena priča govori o ponovnom rađanju, o ženama koje se, i pored svega, ne odriču nade. Ulazi u novu fazu života s dostojanstvom i smirenošću. Sada je to žena koja više ne traži potvrdu, već živi u skladu s onim što jeste – umetnica, majka, ljubavnica, žena. Njena životna snaga danas ne proizlazi samo iz lepote i slave, već iz toga što je preživela, što se obnovila, i što se, na kraju – nije predala.
