Vatikan je ovih dana u centru pažnje s obzirom da se tražio novi papa. A danas ćemo pisati neke nove informacije na ovu temu.
Dana kada se nad Vatikanom pojavio bijeli dim, svet je saznao da je izabran novi poglavar Katoličke crkve – papa Lav XIV., rođen kao Robert Francis Prevost. Njegovo ustoličenje bilo je istorijski značajno iz više razloga, a među najvažnijima je činjenica da dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država, što je relativna retkost za papinsku funkciju. Ipak, umesto da dominiraju priče o njegovom verskom iskustvu i doprinosima Crkvi, pažnja javnosti brzo se usmerila ka njegovoj kontroverznoj prošlosti, naročito vezano za slučajeve seksualnog zlostavljanja unutar crkvenih struktura.
U ovom tekstu detaljno ćemo razmotriti sve aspekte tih kontroverzi, pokušati razdvojiti činjenice od spekulacija i sagledati kako bi te optužbe mogle oblikovati pontifikat novog pape.
Jedna od prvih velikih kontroverzi koje se vezuju za Prevosta datira iz vremena dok je bio poglavar augustinske provincije u Chicagu, između 1999. i 2001. godine. Tokom tog perioda, jedan svećenik – ranije već osuđen zbog seksualnog zlostavljanja maloletnika – navodno je dobio dozvolu da živi u samostanu blizu osnovne škole. Ovaj čin izazvao je zabrinutost i osude, posebno jer je svećenik nastavio s obavljanjem svećeničke službe narednih godina, sve do konačne laicizacije 2012. godine.
Međutim, postoje ključne činjenice koje komplikuju ovu priču:
- Prevost, prema izveštaju Kardinalskog zbora, nije imao neposrednu nadležnost nad svećenikom u pitanju.
- Svećenik navodno nije pripadao augustinskom redu, što dodatno ograničava Prevostovu odgovornost.
- Period u kojem se događaj odigrao prethodi tzv. Dallaškoj povelji (Dallas Charter) – važnom dokumentu koji je nakon 2002. uspostavio nove smernice za postupanje u slučajevima seksualnog zlostavljanja unutar Katoličke crkve u SAD.
U svetlu ovih informacija, neki verski autoriteti i hroničari smatraju da je tadašnji provincijal Prevost možda bio “neugodno smešten” u situaciji na koju nije imao pravi uticaj.
Drugi, možda i ozbiljniji skandal, desio se u Peruu, kada je Prevost bio biskup biskupije Chiclayo. U aprilu 2022. iznesene su tvrdnje da su dva svećenika iz te biskupije seksualno zlostavljala tri maloletne devojke. Javnost je reagovala s ogorčenjem, dok je crkvena zajednica zahtevala brzu i odlučnu reakciju.
U ovom slučaju pojavili su se ozbiljni prigovori na račun samog Prevosta, a najčešće optužbe bile su:
- Pasivnost u vođenju istrage.
- Prikrivanje i zaštita osumnjičenih.
- Nedostatak transparentnosti u komunikaciji sa vernicima i medijima.
Ipak, biskupija je energicno negirala ove tvrdnje i navela konkretne korake koje je tadašnji biskup poduzeo:
- Prevost je lično razgovarao sa žrtvama, pružajući im psihološku i duhovnu podršku.
- Pokrenuo je preliminarnu kanonsku istragu, u skladu s crkvenim zakonima.
- Pozvao je žrtve da slučaj prijave i civilnim vlastima, što se smatra ključnim korakom u postizanju pravde.
- U julu iste godine, svi nalazi su prosleđeni Dikasteriju za nauk vjere – najvišem vatikanskom telu nadležnom za ovakve slučajeve.
Prema izveštajima koji su kasnije objavljeni, postoje dokumenti kako Dikasterija, tako i Papinske nuncijature u Peruu, koji potvrđuju da je papa Lav XIV. postupao odgovorno i u skladu s pravilima.
Uprkos prethodnim odbranama, novi šok za javnost dogodio se u maju 2025., kada je procurila informacija da je biskupija Chiclayo navodno isplatila 150.000 dolara trima devojkama koje su prethodno optužile svećenike za zlostavljanje. Ova uplata je interpretirana kao pokušaj “ćutanja žrtava”, a sam Prevost je ponovo bio na meti medijskih i političkih kritika.
Devojke, poznate po svojoj javnoj i upornoj borbi protiv zataškavanja, dale su intervju za peruanske televizije u kojem su iznele svoje tvrdnje da je tadašnji biskup pokušavao:
- Zataškati skandal.
- Zaštititi reputaciju Crkve, umesto da se usredsredi na istinu i pravdu.
- Pritisnuti ih da ne govore javno, nudeći finansijsku kompenzaciju bez priznanja krivice.
Ovaj događaj izazvao je veliki medijski pritisak, a Crkva je, po mnogima, bila primorana da se još jednom suoči sa svojim sopstvenim protivrečnostima i izazovima u suočavanju sa seksualnim zlostavljanjem unutar svojih redova.
Uspon pape Lava XIV. na čelo Katoličke crkve svakako ne dolazi u jednostavnom trenutku. Njegova prošlost, bez obzira na to da li je optužbe moguće dokazati ili ne, ostaje teret koji će obeležiti početak njegovog pontifikata. Dva ključna slučaja – chicagški i peruanski – postali su simboli šireg problema Crkve u suočavanju sa sopstvenim slabostima i greškama.
S druge strane, njegov izbor takođe otvara i neka pitanja nade:
- Hoće li Lav XIV. iskoristiti svoju poziciju da pojača mere protiv seksualnog zlostavljanja?
- Može li upravo on, sa iskustvom iz Amerike i Latinske Amerike, reformisati mehanizme odgovornosti unutar Crkve?
- Da li će Crkva konačno uspostaviti punu transparentnost i doslednost, bez obzira na hijerarhijski položaj pojedinaca?
Uprkos kontroverzama, mnogo vernika i dalje izražava podršku novom papi, smatrajući da su optužbe protiv njega delimično politički motivisane, a da su mediji često izvrtali činjenice radi senzacionalizma. Bilo kako bilo, jasno je da će budućnost ovog pontifikata zavisiti od sposobnosti pape Lava XIV. da se izbori s krizom poverenja i da dokaže da Crkva može i mora bolje.
