Danas ćemo pisati o jednoj zanimljivoj temi koja se odnosi na prirodne lijekove. Naime, pisat ćemo o borovoj smoli, a to je lijek koji se koristi godinama i koji daje sjajne rezultate. U nastavku pročitajte opširnije.
Borova smola se vekovima koristi u narodnoj medicini zbog svojih snažnih lekovitih i antiseptičkih svojstava. Ovaj prirodni proizvod, koji se javlja na mestima gde je stablo oštećeno, zapravo je način na koji drvo štiti sebe od štetnih mikroorganizama i insekata. Upravo zbog tog prirodnog mehanizma samoodbrane, smola je dragocena i za ljudsku upotrebu.
Ako se ikada zateknete u šumi, posebno među četinarima poput bora, poželjno je da imate pri ruci nožić i malu staklenu ili plastičnu posudu. Smolu je moguće pažljivo prikupiti direktno sa stabla, naročito sa delova gde je kora napukla ili ogrebana. Važno je da se pri tom postupa s poštovanjem prema prirodi – uzimanje prevelike količine s jednog mesta može naštetiti drvetu, pa je preporučljivo uzeti najviše četvrtinu vidljive smole, kako bi biljka nastavila da se regeneriše.
Sam proces sakupljanja nije težak, ali je potrebna strpljivost. Smola je izuzetno lepljiva, pa može ostaviti tragove na prstima, odeći i alatu. Čišćenje se najefikasnije obavlja uz pomoć ulja – nekoliko kapi maslinovog ili suncokretovog ulja na komad vate ili platna pomoći će da se lako odstrane ostaci smole sa kože i površina. Ako se smola nađe na odeći, alkohol je pouzdano sredstvo koje će je rastvoriti i olakšati pranje.
U praksi, borova smola ima višestruku primenu. Ukoliko se, na primer, zadobije manja ogrebotina dok ste u prirodi, smola se može odmah naneti direktno na ranu. Djeluje kao prirodni dezinfekcijski sloj, sprečava infekciju i ubrzava zarastanje kože. Njena antibakterijska svojstva su razlog što je vekovima korišćena za lečenje rana, posekotina i upalnih procesa na koži.
- Osim u tretiranju spoljašnjih povreda, borova smola se koristi i za ublažavanje tegoba disajnih puteva. U narodnoj medicini, njena primena se naročito preporučuje kod gripa, prehlade, bronhitisa i čak upale pluća. Tada se pravi tinktura od smole, koja pomaže izbacivanju šlajma i olakšava disanje. Smola u ovom slučaju ne samo da olakšava simptome, već direktno deluje na uzročnike upale, uništavajući bakterije i pomažući telu u oporavku.
Jedan od jednostavnih, ali efikasnih načina korišćenja jeste žvakanje male količine smole, veličine zrna graška, nekoliko puta dnevno. Ova praksa može imati blagotvoran učinak na disajne puteve, a dodatno i osvežava dah. Smola se takođe koristi za izradu melema, naročito korisnih kod bolova u mišićima i zglobovima.
Melem od borove smole pravi se tako što se smola meša sa prirodnim sastojcima poput saloa, pčelinjeg voska ili biljnog ulja. Ovaj preparat se nanosi na bolna mesta, gde podstiče cirkulaciju, ublažava upalu, i pruža osećaj zagrevanja. Pomaže naročito kod reumatskih problema, upala mišića nakon fizičkog napora, kao i kod ukočenosti.
Za razliku od mnogih modernih preparata, borova smola deluje blago, ali temeljno, i ne izaziva nuspojave kada se pravilno koristi. Može se čuvati u zatvorenoj posudi na sobnoj temperaturi, a koristi se po potrebi – bilo da je reč o spoljašnjoj upotrebi, lakim povredama, ili kao pomoć pri problemima sa disanjem.
- U savremenom vremenu, kada je prirodna medicina ponovo u fokusu, borova smola zauzima posebno mesto kao višenamenski prirodni lek. Njena učinkovitost potvrđena je kroz iskustvo generacija, iako je često zaboravljena u svakodnevici. Ipak, uz malo znanja i pažnje, lako se može prikupiti i koristiti kao deo prirodne apoteke, bilo kod kuće ili na putovanju kroz prirodu.
Za one koji cene prirodne metode lečenja, borova smola može postati neizostavan saveznik u očuvanju zdravlja – jednostavna, pristupačna i višestruko korisna. Bilo da vam je potrebna kao pomoć u hitnim situacijama ili kao deo redovne nege, ovaj dar šume zaslužuje mesto u svakoj kućnoj apoteci.
