Danas ćemo pisati o nekoliko simptoma koji mogu ukazivati na opako oboljenje, o čemu se radi možete da pročitate u nastavku članka.
U svakodnevnoj trci kroz obaveze, rokove i životna očekivanja, sve više ljudi zapada u stanje koje se često pogrešno tumači kao obična nervoza. Međutim, ono o čemu govorimo je nešto daleko dublje i kompleksnije – anksioznost. Riječ je o stanju koje se ne prikrada glasno, već se postupno uvlači u svakodnevicu, često prikrivena iza umora, razdražljivosti ili osećaja da “nešto nije u redu”.
S vremenom, ovaj osjećaj prerasta u problem koji značajno utiče na kvalitet života – na rad, odnose, odluke i način na koji doživljavamo sopstveno telo. Anksioznost nije slabost, niti prolazna faza, već alarm tela i uma da je nešto izvan ravnoteže i da je potrebna pažnja – odmah.
Ljudi različitih godina i stilova života mogu razviti anksioznost, ali način na koji se ona manifestuje često je specifičan za svaku osobu. Nema univerzalnog simptoma – kod nekoga se javi vrtoglavica, kod drugog stezanje u grudima, a kod trećeg potpuna nesposobnost da se fokusira. U većini slučajeva, početni simptomi izgledaju kao nešto na što ne treba obraćati pažnju.
Neki od najčešćih fizičkih simptoma uključuju:
- Ubrzan rad srca
- Površno i ubrzano disanje
- Pojačano znojenje, čak i bez fizičke aktivnosti
- Trnci u udovima
- Napetost mišića, posebno u vratu i ramenima
- Vrtoglavice i slabost u nogama
- Bol u grudima i osjećaj pritiska
Zabrinjavajuće je što se ovi simptomi često tumače kao problemi srčanog ili neurološkog porekla, pa se osobe upućuju na pogrešna ispitivanja, dok osnovni uzrok – anksiozni poremećaj – ostaje neprepoznat.
Osim fizičkih simptoma, psihička komponenta anksioznosti može biti jednako – ako ne i više – iscrpljujuća. Ljudi koji pate od anksioznosti često opisuju svoje misli kao neprekidni tok „što ako“ scenarija, gde mozak iznova kreira potencijalne pretnje, čak i kada one realno ne postoje.
Primjeri anksioznih misaonih obrazaca uključuju:
- „Što ako zakasnim na posao i izgubim ga?“
- „Što ako se nešto loše dogodi mojoj porodici?“
- „Što ako se osramotim pred ljudima?“
- „Što ako me ljudi ne prihvate takvog kakav jesam?“
Ova neprekidna borba sa zamišljenim opasnostima može dovesti do stanja koje je teško opisati drugima. Osoba se oseća kao da nije prisutna u sopstvenom telu, gubi osećaj kontrole i povezanosti sa stvarnošću.
Kako anksioznost napreduje, tako se menja i ponašanje osobe. Mnogi počinju da izbegavaju situacije koje su im ranije bile sasvim uobičajene, kao što su:
- Odlazak na posao
- Učestvovanje na predavanjima ili sastancima
- Obični izlasci u prodavnicu
- Komunikacija sa nepoznatim ljudima
Socijalna anksioznost, jedna od formi ovog poremećaja, može biti toliko snažna da osoba potpuno prestane izlaziti iz kuće. Strah od osude, greške ili neželjene pažnje postaje dominantan, a posledica je usamljenost, koja dodatno pogoršava stanje i otežava put ka oporavku.
Anksioznost nije samo mentalno stanje – ona ima fiziološke korene. Kada naš mozak proceni da smo u opasnosti, aktivira se mehanizam poznat kao “bori se ili beži”. U tom trenutku, telo počinje lučiti hormone stresa, poput kortizola i adrenalina.
Ove promene u organizmu podstiču:
- Povećanje otkucaja srca
- Povećano znojenje
- Povišenu napetost mišića
- Isključivanje „nebitnih“ funkcija, poput varenja
Problem nastaje kada ovaj odgovor tela bude pokrenut bez stvarne pretnje – kada stres zbog svakodnevnih obaveza biva interpretiran kao opasnost. Na taj način, telo je neprekidno u stanju pripravnosti, što iscrpljuje i um i fizičku energiju.
Važno je razumeti da anksiozni poremećaji dolaze u različitim oblicima, a među najčešćima su:
- Generalizovani anksiozni poremećaj (GAD) – stalna, nekontrolisana briga o svakodnevnim stvarima
- Panični poremećaj – iznenadni napadi straha koji uključuju fizičke simptome poput gušenja ili bolova u grudima
- Fobije – intenzivan, iracionalan strah od specifičnih objekata ili situacija
- Socijalna anksioznost – strah od socijalnih interakcija i osude drugih ljudi
Svi ljudi povremeno osećaju zabrinutost, ali razlika između normalne brige i kliničke anksioznosti leži u:
- Trajanju simptoma
- Intenzitetu doživljaja
- Uticaju na svakodnevno funkcionisanje
Ako simptomi traju više nedelja ili meseci, javljaju se i kada ne postoji realna opasnost, i ometaju rad, odnose ili zdravlje – vreme je za stručnu pomoć.
Anksioznost ne znači da je osoba slaba ili luda. To je prirodan odgovor tela na stresne okolnosti, koji je jednostavno izašao iz kontrole. Dobra vest je da postoje efikasni načini lečenja i samopomoći, uključujući:
- Psihoterapiju (posebno kognitivno-bihevioralnu terapiju)
- Promenu načina života (fizička aktivnost, ishrana, spavanje)
- Podršku porodice i prijatelja
- Lekove, kada su potrebni, uz nadzor lekara
Najvažniji korak je priznati da postoji problem. Potražiti pomoć nije znak slabosti, već hrabrosti i snage. Briga o mentalnom zdravlju treba da postane jednako važna kao i briga o telu.
„Razumevanje anksioznosti je prvi korak ka vraćanju kontrole, miru i ravnoteži. Telo i um nisu naši neprijatelji – oni su naši saputnici, i zaslužuju da ih pažljivo slušamo.”
