Paradajz je povrće koje se može koristiti u raznim receptima i salatama, tako da se on često nalazi kao glavno povrće u baštama. Iako danas postoji mnogo proizvoda koji mogu pomoći u razvoju biljaka dosta se ljudi ipak odlučuje za starim i prirodnim metodama.
Negdje u senci savremenih i često skupih rešenja za brigu o biljkama, postoji jedan stari i prirodan recept za tečno gnojivo koji su nekada koristili baštovani oslanjajući se isključivo na ono što nudi priroda. Iako je vremenom zaboravljen, ovaj metod se pokazao izuzetno djelotvornim, a prednost mu nije samo u efikasnosti, već i u tome što je potpuno ekološki prihvatljiv – bez hemikalija, bez veštačkih dodataka, samo čista snaga prirodnih sastojaka.
Ono što ovaj pripravak izdvaja jeste njegov pozitivan uticaj na mikrobiološku aktivnost zemljišta. Kada se primenjuje redovno, ne samo da biljke postaju otpornije i zdravije, već i tlo dobija na strukturi – postaje prozračnije, bogatije i plodnije, što vremenom dovodi do boljih prinosa i kvalitetnijih plodova.
- Za početak pripreme, potrebna je obična plastična kanta zapremine od oko tri litra. Ključ uspeha krije se u detaljima – kao što je odabir prave vode. Idealna je kišnica ili dobro filtrirana voda, jer voda iz slavine često sadrži hlor koji usporava prirodni proces fermentacije.
Glavni akter ovog recepta je kvasac, koji deluje kao prirodni stimulator rasta. Bogat je vitaminima B kompleksa, enzimima, aminokiselinama i korisnim mikroorganizmima. Da bi se aktivirao, koristi se jedna kocka svežeg pekarskog kvasca, koja se razmuti u mlakoj vodi, uz dodatak kašike šećera i kašike brašna. Ovi dodaci služe kao hrana za gljivice i podstiču njihov rast. Već nakon 15 do 30 minuta, po pojavi mehurića na površini, smeša je spremna za dalje korišćenje.
Drugi snažan prirodni sastojak je kopriva – biljka često nepravedno zanemarivana kao korov, a zapravo izuzetno bogata mineralima poput azota, gvožđa i kalcijuma, kao i fitohormonima koji pospešuju rast. Za pripremu je potrebno ubrati svežu koprivu, pri čemu je obavezno koristiti rukavice. Kopriva se slaže u veću kantu bez sabijanja, jer biljci treba prostor za disanje. Preko nje se sipa voda, ostavljajući pri vrhu kante nekoliko centimetara praznog prostora. Na kraju se dodaje i fermentisana smeša s kvascem.
Ova kombinacija funkcioniše kao pravi energetski napitak za biljke. Jača korenje, povećava otpornost na bolesti i štetočine i istovremeno obogaćuje tlo. Ključ efikasnosti leži u samom procesu fermentacije, koji traje od pet do sedam dana. Tokom tog vremena, smeša se prekriva gazom ili tankom tkaninom, koja omogućava da vazduh ulazi, ali štiti sadržaj od insekata i nečistoća. Potrebno je mešati sadržaj jednom dnevno kako bi fermentacija bila ravnomerna. Kada tečnost promeni boju i dobije karakterističan kiseo miris, znači da je proces završen.
Dobijena tečnost je koncentrovana i ne koristi se direktno. Neophodno ju je razblažiti u odnosu 1:10 – dakle, jedna čaša gnojiva na deset litara vode. Najbolje vreme za zalivanje biljaka ovom smešom jeste ujutru ili uveče, kada je sunce slabije, kako bi se biljke zaštitile od ožegotina i maksimalno iskoristile hranljive materije.
- Preporučena količina po biljci je oko jedne litre rastvora, što je dovoljno da se obezbedi snažan rast i otpornost. Posebno se preporučuje za paradajz, jer ne samo da ga čini otpornijim na bolesti i sušu, već i poboljšava ukus, sočnost i trajnost plodova.
Korišćenjem ovog starog recepta, baštovani dobijaju efikasno, jeftino i zdravo rešenje koje doprinosi zdravlju celokupne bašte. Ova praksa vraća biljke u ravnotežu sa prirodom, podržava dugoročnu plodnost tla i promoviše održiv način uzgoja koji čuva resurse i donosi obilje – bez štete po okolinu.
