Danas ćemo pisati o poznatom ruskom psihologu Mihalu Litvaku koji je u oblasti psihologije i ličnog razovoja ostavio veliki trag.
U vremenu moralne relativnosti, kada su granice između dobrog i lošeg sve zamagljenije, psiholog Litvak pruža dubok i promišljen pogled na pravu prirodu ljudskog karaktera. Njegova filozofija ne počiva na spoljnim, površinskim pokazateljima ponašanja, već se oslanja na unutrašnje stavove i emocionalne obrasce koji oblikuju čovekove odnose s drugima.
Kroz svoje predavanja i pisane radove, Litvak ne samo da razdvaja pojmove “dobrote” i “zloće”, već nas poziva da spoznamo sopstvenu prirodu, razvijamo zdravije odnose i izgradimo svet u kojem empatija i hrabrost preuzimaju primat nad pohlepom i strahom.
1. Velikodušnost – otvaranje srca prema drugima
Za Litvaka, velikodušnost nije puko davanje materijalnih dobara, već suštinsko prisustvo u životima drugih. Ona se ogleda u:
- Spremnosti da se pomogne bez očekivanja uzvraćanja
- Otvorenosti za tuđe emocije i potrebe
- Prisutnosti i podršci, čak i kad to znači odustajanje od sopstvenog komfora
Dobar čovek, kako kaže Litvak, ne boji se da da deo sebe – svog vremena, pažnje, ljubavi.
Nasuprot tome, zao čovek posmatra svet kao izvor resursa koje treba iskoristiti:
- Uzima pažnju, ali ne uzvraća
- Traži podršku, ali je ne pruža
- Iscrpljuje druge emocionalno, mentalno i energetski
Takva osoba se vodi pohlepom, koja je ne samo emotivna barijera, već i uzrok duboke izolacije.
2. Hrabrost – spremnost da se suoči sa životom
Još jedan ključni faktor u razlikovanju karaktera jeste hrabrost. Za Litvaka, dobar čovek je onaj koji bira da deluje uprkos neizvesnosti. On:
- Prihvata rizike života bez paralisanja od straha
- Ne razvija paranoju o drugima
- Suočava se sa teškoćama sa dostojanstvom i mirnoćom
Zli ljudi, s druge strane, funkcionišu iz straha. Taj strah nije uvek očigledan – često se maskira kao:
- Agresija
- Kontrola
- Arrogancija
U suštini, njihov unutrašnji nemir proizvodi ponašanja koja povređuju druge, ali i njih same.
3. Empatija – emocionalna inteligencija kao ogledalo duše
Treća osovina Litvakove podjele između dobra i zla jeste emocionalna inteligencija. Po njegovim rečima, empatija je sposobnost da se oseti, prepozna i razume emocija druge osobe – i da se na nju odgovori na saosećajan način.
- Dobre osobe lako prepoznaju tugu, radost, stid ili zabrinutost kod drugih – i reaguju s obzirom i pažnjom
- Zli ljudi mogu biti izuzetno inteligentni, ali često emocionalno prazni
Njihova nesposobnost da uspostave dublju vezu s drugima vodi ka usamljenosti, frustraciji i nerazumevanju.
Jedna od najdubljih Litvakovih misli odnosi se na to kako posmatramo druge ljude.
Dobre osobe traže ono što povezuje:
- Zajedničke vrednosti
- Emocionalne sličnosti
- Iskustva koja ih zbližavaju
Kada se trudimo da pronađemo mostove između sebe i drugih, gradimo bliskost, poverenje i razumevanje.
- U mišljenju
- U poreklu
- U društvenom statusu
Na taj način, seju razdor, sude i kritikuju, a često nesvesno grade emocionalne zidove koji ih izoluju od sveta.
Litvak ne nudi instant formulu za procenu karaktera, već pruža dubok i nijansiran alat za razumevanje i sebe i drugih. Njegova poruka nije osuđujuća, već poziv na buđenje svesti – da prepoznamo koje osobine u sebi jačamo i koje obrasce ponašanja sledimo.
Velikodušnost, hrabrost i empatija nisu tek vrline – one su temelji svakog ispunjenog i zdravog odnosa.
Nasuprot njima, pohlepa, strah i potreba za dominacijom ukazuju na nerazrešene unutrašnje konflikte koji često postaju prepreka ljubavi i bliskosti.
Na kraju, kako je Litvak lepo rekao:
“Dobar čovjek vidi u drugima ono što povezuje, a zao ono što razdvaja.”
U svetu koji često traži spoljne kriterijume vrednosti, on nas poziva da zavirimo unutra – jer pravi karakter ne meri se titulama, već načinom na koji živimo, volimo i razumemo druge.
