Da li je ovo nešto najgroznije što je ikada pronađeno u hrani? Pogledajte šta su Šapčani pronašli u hlebu

U svakodnevnom životu, ljudi često uzimaju zdravo za gotovo proizvode koje kupuju svakog dana. Hleb je verovatno najbanalniji primer – nešto što se kupuje usput, bez mnogo razmišljanja, često i bez posebne kontrole, jer većina smatra da je to najosnovniji i najbezbedniji prehrambeni artikl. Upravo zato priča koja je došla iz Šapca privukla je toliko pažnje: u gradu sa dugom pekarskom tradicijom, gde mnogi veruju da su lokalne pekare pouzdane i proverene, desilo se nešto što je zgrozilo kupce i otvorilo pitanja na koja niko nije želeo da mora da razmišlja.

Sve je počelo potpuno običnog dana, kada je jedna šabačka porodica odlučila da kupi svež hleb iz lokalne radnje. Bio je topao, mirišljav i naizgled savršeno normalan – upravo onakav kakav kupci očekuju. Kako su kasnije ispričali, ništa spolja nije nagoveštavalo da u njemu ima išta neobično. Kora je izgledala lepo, boja je bila standardna, a tekstura mekana. Međutim, ono što su pronašli unutra kasnije je opisivano kao jedno od najneprijatnijih otkrića u skorije vreme.

Kada su presekli hleb, da bi ga pripremili uz ručak, primetili su nešto što apsolutno nije pripadalo pekarskom proizvodu – neujednačenu masu koja se na prvi pogled činila stranim telom, nečim što se nikako nije smelo naći u testu, a kamoli u proizvodu koji se prodaje kao bezbedan i svež. Prizor je bio toliko iznenađujući da je najpre usledila neverica. Članovi porodice su zastali, gledali u presečeni hleb i pokušavali da odgonetnu šta je to što se nalazi unutra.

Tek nakon par trenutaka postalo je jasno: u sredini hleba nalazilo se nešto što se moglo opisati kao mehanički predmet ili kontaminant koji potiče iz procesa proizvodnje. Neki delovi su izgledali kao da potiču iz mašine koja se koristi u pekari, dok su drugi delovi bili nejasnog porekla. Bilo je jasno da nije reč o nečemu što se slučajno pojavilo u domaćoj kuhinji, već o nečemu što je bilo u testu pre pečenja.

Članovi porodice su bili zgroženi, posebno zato što se predmet nije video spolja. Hleb je izgledao potpuno regularno sve dok ga nisu sekli. To je ono što im je najviše smetalo – činjenica da su vrlo lako mogli da pojedu nešto što tu ne pripada, samo da su sekli kriške nešto pliće ili da su malo manje obraćali pažnju.

Ono što je usledilo bila je logična reakcija svakog potrošača: fotografisanje, zabeležavanje detalja i javno deljenje kako bi drugi bili upozoreni. Šapčani, poznati po tome da vole da komentarišu lokalna dešavanja, vrlo brzo su reagovali, a objava se proširila društvenim mrežama brže nego što je bilo ko očekivao.

Komentari su se nizali u nekoliko pravaca:

• Jedni su bili zgroženi, navodeći da tako nešto nikada nisu videli.

• Drugi su podelili slična iskustva, tvrdeći da su i sami nailazili na nepravilnosti u prehrambenim artiklima.

• Treći su krivili pekare, pitajući se kakva je kontrola uopšte sprovedena.

• Četvrti su savetovali da se odmah obaveste nadležne inspekcije.

Zajednička svim komentarima bila je konsternacija – ljudi nisu mogli da veruju da se tako nešto moglo dogoditi u proizvodu koji svakodnevno kupuju, često i bez pogleda na deklaraciju.

U celom incidentu najviše zabrinjava činjenica da je kontaminant bio duboko u testu. To ukazuje na nekoliko mogućih problema u proizvodnom procesu:

1. Neadekvatan pregled mašina pre upotrebe

2. Nedostatak kontrolnih punkata koji prate proces mešanja i oblikovanja testa

3. Moguću havariju mašine tokom rada

4. Loše uslove održavanja opreme

5. Nedostatak kvalitetne finalne kontrole proizvoda pre pečenja

Ako se predmet našao u testu pre nego što je hleb otišao u rernu, to znači da niko nije uočio problem na vreme – što dodatno uznemirava potrošače koji veruju da pekarske radnje imaju stroge procedure.

Jedan od komentatora napisao je da se „ovako nešto možda dešava češće nego što mislimo, samo ne bude otkriveno“, što je navelo mnoge na razmišljanje. Razlog za to je jednostavan: retko ko preseca hleb u potpunosti pre nego što počne da ga jede. Mnogi jednostavno otkinu parče ili odseku tanku krišku. Ovaj slučaj je otkriven samo zato što je neko presekao hleb baš na mestu gde se predmet nalazio.

Porodica koja je kupila hleb navela je da će ga vratiti u pekaru i zatražiti zvanično objašnjenje, mada im je bilo jasno da ni jedna isprika neće promeniti činjenicu da je poverenje poljuljano. Oni ne žele odštetu, niti pravljenje senzacije – kako su istakli, žele samo da se sazna kako je moguće da takav predmet završi u prehrambenom artiklu.

Ono što ih je posebno uznemirilo jeste pomisa o tome šta bi se desilo da je hleb, u kojem se nalazio tvrdi predmet, pojelo malo dete ili starija osoba. Povreda je bila sasvim realna mogućnost. To je i jedan od razloga zbog kojeg su mnogi u komentarima isticali potrebu za strožijom kontrolom hrane, posebno onih namirnica koje kupuju deca, poput peciva ili malih veknica.

Neki su naveli da bi inspekcija trebalo da izvrši kontrolu, ne samo konkretne pekare, već i:

• mašina koje koriste

• sistema održavanja higijene

• načina skladištenja sirovina

• postupaka zapošljenih tokom smene

Bilo je i komentara pekara iz drugih delova Srbije, koji su tvrdili da je ovakav incident često posledica neadekvatne brige o mašinama ili preopterećenosti radnika, što dovodi do propusta. Ipak, niko nije želeo da spekuliše bez zvanične istrage.

Porodica iz Šapca, iako šokirana, pristupila je situaciji racionalno. Rekli su da će obavestiti sve nadležne – od lokalne inspekcije do same pekare – ali da žele da cela situacija posluži kao primer da je kontrola hrane nešto čemu se mora pristupati krajnje ozbiljno. Njihova poruka nije bila iz osvete, već iz brige.

U svojim sledećim komentarima objasnili su i emocionalnu stranu ovog incidenta. Kažu da im je osećaj mučnine trajao satima, jer sama pomisao na to šta su umalo uneli u svoj organizam izaziva nelagodu koju nije lako otresti. Naročito zato što su hleb kupili za svoju decu. Ta misao bila im je najteža.

U širem smislu, ovaj događaj pokazuje koliko je krhko poverenje potrošača. Jedan incident može kod ljudi izazvati osećaj nesigurnosti i dovesti do toga da preispituju i proizvode koje su godinama kupovali bez ikakvih problema. Međutim, istovremeno, upravo ovakvi incidenti podsećaju na važnost:

• objektivnog informisanja

• brze reakcije potrošača

• odgovora nadležnih institucija

• transparentnosti proizvođača

Na kraju, iako je pitanje iz naslova – da li je ovo najgroznije što je pronađeno u hrani – možda postavljeno retorički, mnogi Šapčani su napisali da im je ovo definitivno među najneprijatnijim prizorima na koje su naišli.

Bez obzira da li je u pitanju izolovan incident ili ozbiljan propust, priča iz Šapca podsetila je sve na ono što mnogi prečesto zaboravljaju: bezbednost hrane nije nešto što smemo da uzimamo zdravo za gotovo.
I ponekad, upravo ono što ne vidimo spolja može biti najveći problem.