Dijagnoza za njeno stanje ne postoji, ali svi ljudi beže od nje: Zbog ovoga se gubi posao i troškovi su ogromni

Izolovana zbog alergije na ljudsku prisutnost: Priča Medine i retkog stanja PATM

U svetu prepunom različitih zdravstvenih izazova, priča Medine, 23-godišnje devojke, ističe se kao primer retkog i zagonetnog stanja koje nema zvanično ime. Ovo stanje, poznato pod skraćenicom PATM (People are Allergic to Me), označava pojavu da ljudi u njenoj blizini razvijaju alergijske simptome poput kijanja, kašljanja i svraba očiju. Medina svoju priču deli sa javnošću u želji da podigne svest o ovom fenomenu i pronađe rešenje za svoj, kako ga ona naziva, “nevidljivi zatvor.”

Put ka shvatanju neobjašnjivog stanja

Medina je godinama patila u tišini, osećajući kako njeno prisustvo izaziva neobične reakcije kod drugih. “Mislila sam da sam luda,” priseća se ona, “ali nakon godinu dana konstantnih simptoma kod ljudi oko mene, shvatila sam da ovo nije moja imaginacija. Ovo je moja realnost.”

Simptomi koje izaziva njeno stanje podsećaju na sezonske alergije:

• Trljanje očiju.
• Nezaustavljiv kašalj.
• Gušenje i kijanje.

Svaki put kada bi ušla u prostoriju, ljudi su reagovali kao da su izloženi polenu ili hemikalijama, što je za Medinu bilo neizdrživo.

Emotivni i socijalni izazovi života sa PATM-om

Zbog ovog stanja Medina se našla u potpunoj izolaciji. Prijatelji su se udaljili, profesionalne mogućnosti su se smanjile, a depresija je postala stalni pratilac njenog života. “Osećaš se kao da nemaš pravo na život,” kaže ona, osvetljavajući težinu svog stanja.

Ljudi sa PATM-om često troše ogromne sume novca na lekove i terapije koje ne donose rezultate. Ovo stanje nije samo medicinski problem – ono ima duboke socijalne i emocionalne posledice:

• Gubitak prijatelja i podrške.
• Nemogućnost zapošljavanja.
• Razmišljanje o samoubistvu usled osećaja beznađa.

Tračak nade iz Japana

Prošle godine, tračak nade pojavio se u vidu prve kohortne studije koju je sproveo profesor Jošika Sekine sa Univerziteta u Tokiju. Studija je otkrila da ljudi sa PATM-om emitiraju specifične gasove na svojoj koži koji izazivaju respiratorne simptome kod drugih.

Glavni nalazi studije:

1. Gasovi kože: Ljudi sa PATM-om ispuštaju veće količine određenih hemikalija koje izazivaju iritaciju disajnih puteva.
2. Toluene: Ova hemikalija, poznata po upotrebi u industrijskim procesima, kod ljudi izaziva iritaciju očiju, nosa i grla. Osobe sa PATM-om emitovale su čak 39 puta više toluena od kontrolne grupe.
3. Jedinjenja sumpora: Poznata po jakom i oštrom mirisu, ova jedinjenja su povezana sa sindromom bolesne zgrade.
4. Heksanol: Hemikalija sa mirisom sena koja izaziva respiratorne probleme.

Profesor Sekine je zaključio da hemikalije koje emituje grupa ljudi sa PATM-om mogu izazvati hemijsku netoleranciju kod onih koji su u njihovoj blizini. Ovo otkriće daje osnovu za dalje istraživanje i potencijalne terapije.

Sindrom bolesne zgrade kao paralela

Neki od simptoma PATM-a podsećaju na sindrom bolesne zgrade, stanje koje je priznala Svetska zdravstvena organizacija. Ljudi koji pate od ovog sindroma razboljevaju se zbog izloženosti hemikalijama u zgradama u kojima borave ili rade. Da li je PATM samo ekstremniji oblik ovog sindroma? Ova povezanost mogla bi pružiti osnovu za dalje razumevanje.

Borba za normalan život

Iako je studija donela nove uvide, za osobe poput Medine, rešenje još uvek nije na dohvat ruke. Za nju i druge članove zajednice PATM, svaki dan je izazov. Pored fizičkih simptoma koje uzrokuju kod drugih, suočavaju se sa dubokim osećajem usamljenosti i socijalne stigme.

Medina završava svoju priču apelujući na razumevanje: “Ovo nije život koji sam želela, ali ovo je moja stvarnost. Potrebna mi je pomoć, ali i prihvatanje.”

Zaključak: Nada u nauci i empatiji

PATM ostaje misterija za medicinsku zajednicu, ali istraživanje profesora Sekinea pruža nadu da će ovo stanje jednog dana dobiti objašnjenje – i možda lek. Dok nauka ne pronađe rešenje, važno je da zajednica pruži podršku osobama poput Medine.

Ključne lekcije iz njene priče uključuju:

• Razumevanje i empatiju prema ljudima sa nevidljivim stanjima.
• Podršku u borbi protiv izolacije i stigme.
• Nastavak naučnih istraživanja kako bi se pružile konkretne terapije.

Iako je put do rešenja dug, priča Medine osvetljava potrebu za daljom edukacijom i istraživanjem, kako bi se stanja poput PATM-a prepoznala i tretirala sa dostojanstvom i pažnjom.