Izgubljeni u sistemu: Priča o otkazu i nepredviđenim prilikama
U današnjem radnom okruženju, otkazi se često dešavaju iznenada i bez prethodne naznake. Iako su mnogi od nas čuli za priče o otkazima, retko kada se možemo pripremiti na taj trenutak kada nas iznenadi vest o gubitku posla.
U ovom tekstu, podeliću svoje iskustvo koje je započelo jednostavnom porukom putem elektronske pošte, a završilo se neočekivanim preokretom koji mi je promenio život.
Ova priča nije samo lično iskustvo; ona ističe i širi fenomen koji se događa mnogim zaposlenima u svetu korporacija, posebno u doba ekonomske nesigurnosti i promene u poslovnim strategijama.
Prošle godine, dobio sam otkaz putem mejla. U trenutku kada sam bio fokusiran na izradu izveštaja, stigla je hladna poruka: „Vaša pozicija je ukinuta sa trenutnim dejstvom. Hvala vam na vašoj službi.“ Ovaj iznenadni preokret bio je bez ikakvih obrazloženja, bez otkaznog roka i bez otpremnine.
Osjećao sam se izgubljeno i zbunjeno. Kako je moguće da sam odjednom postao suvišan, a da nisam ni imao priliku da se za to pripremim? Osećao sam se kao da mi je tlo ispod nogu nestalo, a svi moji planovi i ambicije su se srušili u trenu.
Čudno je to što me nisu odmah izbacili iz sistema. Moj email nalog je ostao aktivan, kao i pristup različitim aplikacijama i platformama koje smo koristili u kompaniji. Osećao sam se kao duh koji luta kroz kancelariju. Odlučio sam da ne kažem nikome o svom otkazu.
Glumio sam da sam i dalje zaposlen, oblačeći se svako jutro i pridružujući se sastancima kao da je sve normalno. U tom periodu sam često razmišljao o tome kako su ljudi oko mene reagovali na gubitak posla.
Mnogi su se povukli, dok su neki pokušali da ostanu aktivni u društvenim krugovima, ali ni oni nisu znali kako se nositi sa sličnim situacijama.
Nedelje su prolazile, a ja sam nastavio sa svojom glumom. Objavljivao sam postove na LinkedInu o „uzbudljivim projektima“ i „uspešnoj saradnji“, a ni jedan kolega nije posumnjao u moju situaciju.
To je bila borba, ne samo sa sopstvenim osećajem gubitka, već i sa potrebom da ostanem aktivan u zajednici koja me je nekada prihvatala. Na kraju sam, čak, otišao i do kancelarije nekoliko puta, donoseći kafu i razgovarajući sa kolegama, kao da pripadam toj sredini.
Osećao sam se kao da igram neku vrstu predstave, a svaki put kada bih otišao u kancelariju, ta predstava je postajala sve teža.
Moje mentalno stanje se pogoršavalo. Prijavljivao sam se na brojne poslove, ali odgovori su izostajali. Osećao sam se posramljeno i kao da sam podbacio. Onda, nekoliko meseci kasnije, primio sam neočekivanu poruku od direktora. Bio je impresioniran mojim idejama sa prethodnog sastanka i ponudio mi je vođstvo nad novim projektom.
Osećao sam se zabezeknutim; kako je to moguće kada sam zapravo bio otpušten? U tom trenutku, najpre nisam znao šta da mislim; da li da se radujem ili da budem oprezan. Bio sam uvereni da je greška, ali sam se ipak odlučio za razgovor.
Nakon trenutka iznenađenja, odlučio sam da budem iskren. Odgovorio sam mu objašnjavajući da sam otpušten, ali da sam se i dalje pojavljivao jer sam verovao u kompaniju. Njegova reakcija me je iznenadila; bio je dirnut mojom posvećenošću i odmah me pozvao na razgovor.
Dan kasnije, zvanično mi je ponudio poziciju vođe projekta. Ovo otkriće otvorilo je vrata saradnicima i menadžerima koji su uvideli moje sposobnosti i odlučili da ih iskoriste. Osećao sam se kao da sam dobio drugu šansu, a to me je podstaklo da se još više potrudim i dokažem svoju vrednost.
Ispostavilo se da je HR odeljenje tiho otpustilo nekoliko zaposlenih bez znanja viših rukovodilaca. Mnogi od nas su bili prepušteni sami sebi, a sistem je bio daleko od savršenog. Na kraju, moje pretvaranje donelo je neočekivane rezultate.
Umesto da se povučem, nastavio sam da se borim i dokažem svoju vrednost, što me dovelo do boljih mogućnosti nego što sam imao ranije.
Osećao sam se kao da sam obnovio svoj profesionalni identitet, a to mi je otvorilo vrata za nove projekte i saradnje koje nisam ni mogao zamisliti pre svog otkaza.
Ova priča mi je pokazala da je važno ostati prisutan, čak i kada se čini da se svet raspada oko vas. Možda su šanse male, ali nikada ne znate ko obraća pažnju ili kakve prilike mogu proizaći iz vašeg truda.
Ovo iskustvo me je naučilo važnosti otpornosti i prilagodljivosti u svetu koji se stalno menja. Ako bih mogao da prenesem jedan savjet, to bi bilo: „Pojavi se.“ Čak i kada se čini besmislenim. Ponekad se vaša posvećenost isplati na načine koje nikada ne biste mogli zamisliti.
U današnjem poslovnom svetu, gde su promene postale norma, važno je imati na umu da svaka kriza može doneti nove mogućnosti, a svaka prepreka može biti prilika za rast.
