DOKTOR SAŠA KIKOVIĆ SA VMA: Kada test pokaže povišen šećer, evo šta da radite!

Kada iz medicinskog testa dobijete rezultat koji pokazuje povišenu glukozu u krvi, to ne mora odmah značiti potpuni dijabetes, ali jeste signal da se stanje ne sme zanemariti. Endokrinolog Saša Kiković sa VMA objašnjava kako tumačiti rezultate, kada početi sa intervencijama, i koje promene u životu mogu pomoći da se stanje vrati u granice normale.

Prvo: kako se određuju granice

Pre nego što odlučite šta ćete dalje raditi, važno je znati koja je razlika između normalnog, predijabetesa i dijabetesa. Prema smernicama koje dr Kiković navodi:

• Ako je glikemija natašte ≥ 7,0 mmol/l i taj nalaz se potvrdi u ponovljenom uzorku, radi se o šećernoj bolesti — potrebno je započeti lečenje.

• Ako je natašte glukozu u rasponu 6,1 do 6,9 mmol/l (u nekim izvorima navodi se i raspon 5,6‑6,9) – preporučuje se OGTT (oralni test tolerancije glukoze) sa 75 g glukoze, da bi se videlo kako telo reaguje na opterećenje.

• Ako je glikemija natašte manja od gornjih granica, ali OGTT u 120 minuta pokaže vrednost ≥ 7,8 mmol/l, može se raditi o intoleranciji na glukozu. To je stanje koje se često naziva predijabetes.

• Dijabetes se, osim navedenih testova, može potvrditi i preko HbA1c ≥ 6,5%.

Ove granice služe kao vodič — lekar procenjuje individualno, uzevši u obzir i simptome, opšte zdravstveno stanje i eventualne rizične faktore.

šta je predijabetes i zašto je važno reagovati

Predijabetes je stanje u kojem su vrednosti šećera viši od normalnih, ali nisu dostigle prag za dijabetes. To može biti:

• neadekvatna glikemija natašte (glikemija natašte u rasponu iznad normale, ali ispod praga za dijabetes)

• intolerancija na glukozu (rezultati OGTT pokazuju da nakon opterećenja šećer značajno raste)

Zašto je važno reagovati na predijabetes:

• može da se zaustavi ili uspori napredovanje prema dijabetesu tipa 2

• smanjuje rizik od komplikacija — bolesti srca, krvnih sudova, bubrega, očiju, nervnog sistema

• poboljšava opšte stanje i kvalitet života

što raditi kad se otkrije povišen šećer

Kada test pokaže vrednosti izvan normale, konkretni koraci koje dr Kiković preporučuje su:

1. Pratiti stanje, tj. potvrditi abnormalne rezultate ponovnim testiranjem (npr. glikemija natašte, OGTT, HbA1c).

2. Promena načina života (lifestyle) — ovo je početna i često najvažnija faza:

   • ishrana — prelazak na dijabetičku ishranu

   • fizička aktivnost — redovno vežbanje, umereno do intenzivnije, zavisno od stanja

   • smanjenje telesne težine, ako je gojaznost prisutna

3. Dijabetička dijeta, sa sledećim elementima:

   • 50‑55 % kalorija iz ugljenih hidrata

   • 30‑35 % kalorija iz masti (kod tipa 2 dijabetesa često se preporučuje da masti budu manje od 30 %)

   • 10‑15 % proteina

   • broj obroka: 5‑6 dnevno

   • unos soli: ako je krvni pritisak normalan — oko 6 g dnevno, a ako je povišen — smanjiti na 3 g

4. Izbor namirnica:

   • preferirati zdrave ugljene hidrate – voće, povrće, celovite žitarice, mahunarke (pasulj, grašak, sočivo)

   • mlečni proizvodi sa nižim sadržajem masti

   • riba — rečna ili morska, barem dva puta nedeljno; plave ribe bogate omega‑3 masnim kiselinama posebno korisne

   • maslinovo ulje, orašasti plodovi, avokado — mononezasićene i polinezasićene masti umesto zasićenih i trans masnih kiselina

5. Koje namirnice izbegavati:

   • zasićene masti (mesa i proizvoda životinjskog porekla sa visokim sadržajem masti)

   • trans masti (prerađeni proizvodi, pržena hrana, margarini)

   • namirnice sa visokom količinom šećera, slatkiši, gazirani napici

   • preveliki unos holesterola (npr. iz jaja, masnih mlečnih proizvoda) — cilj je ograničiti holesterol na oko 200 mg na dan

6. Medicinska terapija, ali samo ako je neophodno:

   • kada promene životnih navika ne dovedu do pada šećera

   • kod osoba sa vrednostima glukoze koje su jasno u dijabetičkom opsegu

   • izbor leka zavisi od tipa dijabetesa, opštih zdravstvenih faktora, drugih bolesti, i tolerancije lekova

7. Redovna kontrola i praćenje:

   • kontrola šećera (natašte, posle obroka, HbA1c)

   • praćenje krvnog pritiska, holesterola i lipidnog profila

   • procena mogućih komplikacija — očne kontrole, bubrežne funkcije, nervnih problema

faktori rizika na koje možete da utičete — i na koje ne možete

Da bi dobro reagovali, neophodno je prepoznati faktore rizika. Some su izvan vaše direktne kontrole, druge možete menjati.

Ne možete da promenite:

• genetska predispozicija (nasleđe) — ako u porodici postoje slučajevi dijabetesa

• starost — rizik raste sa godinama

Možete — i morate — da radite na:

• gojaznost — smanjenje telesne težine može značajno pomoći

• nedovoljna fizička aktivnost — povećajte kretanje, vežbajte redovno

• stres — stres može uticati na nalaze šećera; tehnike relaksacije, odgovarajuća podrška su važne

• visok krvni pritisak i nepravilni lipidni profil (holesterol, trigliceridi)

• pušenje — šteti krvnim sudovima, pogoršava metaboličke procese

koliko često testirati

• Osobe bez značajnih rizika: retestiranje nakon tri godine, ako su raniji nalazi bili u granicama normale.

• Kod osoba sa predijabetesom ili sa višestrukim faktorima rizika: kontrola jednom godišnje ili po preporuci lekara.

zaključak

Ako test pokaže povišen šećer, ne paničite, ali shvatite to kao poziv na akciju. Pravilnim kombinovanjem zdravih navika — ishrane, fizičke aktivnosti, praćenja i, ako je potrebno, terapije — moguće je zadržati bolest pod kontrolom ili čak sprečiti njen razvoj. Šećerna bolest nije neizbežna sudbina, naročito ako reagujete rano.