Nebojša Glogovac je bio čovjek za kojeg su svi složeno mogli reći da je bio ljudina. Njegova prirodnost i smirenost su ga činile jedinstvenim.
Nebojša Glogovac zauvek će ostati zapamćen kao umetnik posebne vrste – čovek koji nikada nije morao da se pretvara, ni na sceni ni u životu. Njegova smirenost i prirodnost činile su ga jedinstvenim, a toplina u susretu sa ljudima osvajala je i one koji su ga poznavali samo površno.
Kolege su ga opisivale kao osobu koja „nije znala da bude neiskrena“, dok ga je publika doživljavala kao nekog ko ume da govori jednostavno, ljudski, bez trunke lažnog sjaja. Još na prijemnom ispitu na Akademiji dramskih umetnosti pokazao je svoju drugačiju energiju. Umesto klasične deklamacije, odlučio je da komisiju osvoji imitacijama narodnih pevača – sa šarmom je oponašao Šekija Turkovića i Veru Matović, pevajući popularne pesme. Taj njegov gest, pun spontanosti i humora, izmamio je osmehe i otkrio ono što će kasnije obeležiti njegovu karijeru: sposobnost da svakoj ulozi udahne život i istinu.
Tokom karijere, Glogovca je pratila jednostavnost i britki humor. Bio je čovek koji se lako šalio na sopstveni račun, ali i onaj koji je ozbiljne teme umeo da prikaže s blagom ironijom, nikada ne gubeći osećaj za meru. Njegovi prijatelji i saradnici svedočili su da mu uspeh nikada nije bio važniji od integriteta, a da je ljudskost uvek stajala ispred estradne slave i priznanja.
Prvi put se pred kamerama pojavio još 1981. godine, u seriji „Priče iz Nepričave“. Tada je bio dečak, ali se već moglo naslutiti da poseduje prirodnu darovitost. Kasnije je ostvario niz nezaboravnih uloga u filmovima i serijama koje su obeležile domaću kinematografiju: „Do koske“, „Ubistvo s predumišljajem“, „Bure baruta“, „Porodično blago“, „Nebeska udica“, „Munje“, „Kad porastem biću Kengur“, „Hadersfild“, „Klopka“ i mnogim drugim. Njegov opus ostao je bogat i raznolik, jer je svaki lik gradio iznutra, donoseći publici istinu i životnost.
- Njegove uloge obeležavale su emocionalna dubina i prirodnost.
- Znao je da spoji inteligenciju i osećajnost u svakom liku.
- Publika je uvek verovala njegovim likovima, jer su delovali stvarno i blisko.
Za Glogovca se često govorilo da je umeo da voli ljude bez kalkulacija. Njegova neposrednost i toplina razoružavali su svakoga ko bi mu prišao. Nije ga krasila samo glumačka harizma, već i vedrina, što ga je činilo omiljenim među kolegama i publikom.
Iako je bio jedan od najcenjenijih glumaca svoje generacije, nikada nije mario za titule i status. Radije je birao put skromnosti i doslednosti. Znao je da popularnost i aplauzi prolaze, ali da ostaje ono što si kao čovek. Kolege su ga opisivale kao nekoga ko ume da sasluša, da pruži iskren savet, ali i da nasmeje u najtežim trenucima. Njegova lucidnost i doskočice bile su deo šarma koji ga je pratio kroz život.
Njegov glumački put bio je spoj intelekta i emocije. U svakoj ulozi tražio je nit koja povezuje lik i publiku. Često je naglašavao da se gluma ne uči samo iz knjiga, već iz života – iz svakodnevnih iskustava i susreta s ljudima. Ta filozofija odvela ga je u sam vrh glumačke scene, gde je ostao sve do prerane smrti.
Glogovac nije voleo spektakl niti javno eksponiranje privatnog života. Trudio se da ga ljudi pamte po njegovim ulogama, a ne po tračevima i tabloidnim naslovima. To je bio deo njegove doslednosti – želja da iza sebe ostavi umetničko delo, a ne površnu medijsku sliku.
Ono što ga je razlikovalo od mnogih savremenika bila je sposobnost da najkompleksnije emocije prikaže kroz jednostavne, svakodnevne geste. Kada bi govorio o životu i umetnosti, radio je to s potpunom skromnošću. Bio je svestan da prava veličina dolazi iz dela, a ne iz hvalisanja.
Publika će ga zauvek pamtiti kao umetnika velikog formata, ali i kao čoveka koji je donosio mir i toplinu. Njegova filmografija ostaje kao svedočanstvo o neprocenjivom talentu, a ujedno i kao inspiracija mladim glumcima da je najvažnije biti istinit i veran sebi.
Na kraju, Nebojša Glogovac nije bio samo glumac – bio je simbol dostojanstva, iskrenosti i topline. Njegov osmeh, britki humor i neponovljiva harizma ostaju deo kolektivnog sećanja. Njegov život i rad pokazuju da umetnost i ljudskost mogu ići ruku pod ruku. Upravo ta kombinacija obezbedila mu je status jednog od najvoljenijih glumaca regiona i zauvek ga upisala u istoriju domaće kinematografije.
