Sutra nam stiže jako veseo praznik, a to je naravno Đurđevdan. Pripadnici romske nacionalnosti slave ovaj praznik i jako mu se raduju.
Kada proleće dostigne svoj zenit, a priroda postane bujna, svetla i puna mirisa, nastupa Đurđevdan – praznik duboko ukorenjen u narodnoj tradiciji, koji se ne doživljava samo kao verski datum, već kao ritualni povratak prirodi, životu i zajedništvu.
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Đurđevdan se slavi 6. maja, u čast Svetog Đorđa, jednog od najpoštovanijih hrišćanskih svetaca i simbola hrabrosti i zaštite. Ipak, mnogo pre liturgijskih obreda, praznik je u narodu dobio bogato tkivo običaja, koji se započinju već dan ranije, u večernjim satima, i kulminiraju u zoru prazničnog dana.
Ono što Đurđevdan čini posebnim jeste njegova duboka povezanost sa prirodom, obredima koji slave životnu energiju, zdravlje, regeneraciju i plodnost, i duhovni mir koji se širi domovima dok se svet oblači u zeleni veo.
Jedan od najprepoznatljivijih običaja koji prethodi Đurđevdanu jeste branje zelenih grana – mladih, sveže izniklih u prolećnoj prirodi. Ovaj čin ima posebno simboličko značenje: označava početak plodne godine, osigurava zdravlje doma i ukućana, i poziva snagu prirode da uđe u prostor domaćinstva.
Grane se beru tako što jedan član porodice, najčešće domaćin, odlazi u šumu, livadu ili voćnjak, u zoru ili večer pred praznik. Te grane se potom kače na vrata, prozore, štale i pomoćne zgrade, a čitav ritual je praćen starom izrekom:
„Neka bude zdravlja, voća i useva u domu, polju, oboru i štali.“
Upravo ova rečenica otkriva srž rituala – težnju ka celovitom blagostanju, koje obuhvata i ljudski rod i životinje, zemlju i useve. Ovaj čin se u nekim krajevima izvodi rano ujutro na sam Đurđevdan, dok se u drugima praktikuje tokom čitavog dana koji mu prethodi.
Pored grana, ukućani prikupljaju i bilje i cveće – biljke koje su od davnina prepoznate po svojoj lekovitosti i simbolici:
- Đurđevak (đurđica) – čistota i novi početak
- Maslačak – snaga životne energije
- Mlječika i drugo lokalno bilje – zaštita i obnova
Od ovih biljaka se pletu venci, koji se kače iznad ulaza u kuću i ostaju tu do narednog Đurđevdana. Smatra se da vreme i trud uložen u njihovo tkanje nosi snagu blagoslova, poštovanja prema ciklusima prirode i zahvalnosti za prošlu godinu.
Ovi venci nisu samo dekoracija – oni su tiha molitva, amulet doma i svedok prolaska vremena. U njihovim vlaknima utkano je verovanje da bilje čuva dom i daje snagu biljkama u bašti, kao i ukućanima koji s njim žive.
Još jedan važan deo đurđevdanske pripreme jeste posvećivanje vode. Tokom večeri pred praznik, domaćica priprema posudu u koju stavlja sledeće elemente:
- Granu drena – da voda bude moćna i zaštitna
- Sedum – simbol sreće
- Grab i jabuku – za snagu, plodnost i dugovečnost
- Crveno uskršnje jaje – znak života i vaskrsenja
Ova posuda se ostavlja napolju ispod ruže ili druge cvetnice, da prenoći pod zvezdama i upije snagu noći, tišine i prirode. Voda se koristi ujutru na Đurđevdan, kada se svi članovi porodice umivaju u tišini, po ustaljenom redosledu:
- Deca – da budu jaka kao dren
- Devojke – da budu privlačne i zdrave
- Stariji – za očuvanje snage i dugovečnosti
- Domaćin – da dom bude zaštićen, miran i stabilan
Ovaj ritual označava duhovno pročišćenje, obnovu i početak novog ciklusa života. Voda, biljke, zora i tišina – sve se spaja u jedan ritam svetlosti, vere i prirodne harmonije.
U pojedinim krajevima postoji običaj pravljenja krstića od leske – drveta koje je u narodnoj simbolici povezano sa zaštitom, mudrošću i prirodnim silama. Ti krstići se postavljaju u polja, bašte i blizu kuća, kako bi se izbegle:
- Oluje
- Grad
- Nepogode koje mogu uništiti rod
Ovaj čin je više od narodne magije – to je verovanje u duhovnu zaštitu prostora, prizivanje sigurnosti i rodnosti, kao i znak da čovek ne upravlja prirodom, već se sa njom usklađuje.
U savremenom svetu, gde vreme teče ubrzano, a tradicija često bledi pred tehnologijom, Đurđevdan nas poziva da zastanemo. Da osetimo zemlju pod nogama, vodu na licu, miris venaca na vratima, i da u tišini zore čujemo molitvu prirode.
Ovaj praznik nije samo verski čin, već živi most između prošlosti i budućnosti, između predaka i potomaka, između čoveka i prirode. Svaki obred – bilo da je to branje bilja, kićenje doma, umivanje vodom ili postavljanje krsta u polje – nosi poruku:
“Poštuj ono što ti daje život, i život će ti uzvratiti.”
Zato se Đurđevdan slavi kao početak novog doba – prolećnog, plodnog, mirisnog i svetlog. Taj dan je trenutak kada se priroda i dom stapaju u jedno, kada se čovek vraća sebi, a svetlost Svetog Đorđa ulazi u svaki kutak.
Dok rosa još blista na travi, a tišina neba šapuće stare tajne, miris đurđevka i sjaj zelenih venaca govore sve ono što reči ne mogu:
„Zdravlje, ljubav, snaga, svetlost.“
