Odrastao sam uz svoju baku, ženu koja mi je bila jedini oslonac i figura roditelja od moje 15. godine. Njena ljubav i briga bile su mi sve, a kroz godine je preuzela ulogu oba roditelja, nikada mi ne otkrivši ko su zapravo moji biološki otac i majka. Svaki put kada bih se raspitivao o njima, ona bi izbegavala da mi pruži konkretan odgovor, govoreći mi da ću istinu saznati onda kada za to dođe pravo vreme.
Nažalost, pre dva meseca, baka je preminula, ostavljajući iza sebe prazninu u mom životu, ali i oporuku u kojoj mi je zavestala svu svoju imovinu. Međutim, ono što je bilo daleko značajnije od materijalne baštine jeste jedno pismo, koje je sadržalo istinu o mom poreklu.
Pre nego što je preminula, zamolila me je da ne otvaram omotnicu pre nego što napunim 18 godina. Ali radoznalost je bila jača od mene. Bez trenutka oklevanja, otvorio sam kovertu i konačno saznao ono što sam oduvek želeo – ko su moji roditelji.
Šokantna istina o mojoj majci
Dok sam čitao rečenicu po rečenicu, osećao sam kako mi srce sve jače lupa. Nikada nisam mogao ni zamisliti da ću ovakvu istinu pronaći u pismu koje mi je baka ostavila.
Prema njenim rečima, moja majka je bila, najblaže rečeno, „prodavačica ljubavi“. Ona se nije bavila konvencionalnim zanimanjem, već je radila u svetu koji mnogi posmatraju s predrasudama i osudom. Nakon mog rođenja, nije pokazala nikakvu želju da me zadrži niti da me upozna.
Nedugo nakon mog dolaska na svet, otišla je sa nepoznatim muškarcem i uputila se u pravcu za koji baka veruje da je Rusija. Tamo je nestala bez traga i, koliko je meni poznato, nikada se nije osvrnula unazad, niti je pokušala da stupi u kontakt sa mnom.
Moj otac: Ugledan čovek s upitnim vezama
Dok je priča o mojoj majci bila bolna, otkriće mog oca donelo je novi talas zbunjenosti i neverice. Prema bakinom pismu, moj otac je danas istaknuti i uticajni političar, poznat ne samo u našem gradu, već i šire. Njegovo ime je meni od ranije poznato, viđao sam ga na televiziji i čitao o njemu u novinama, ali nikada nisam ni pomislio da bi on mogao biti moj otac.
Međutim, situacija nije bila crno-bela. Moja majka je u periodu kada sam ja začet imala odnose s više muškaraca, što je unelo sumnju u moje tačno poreklo. Baka je, ipak, bila gotovo uverena i napisala da je on moj otac 99%.
Ovo otkriće me je bacilo u vrtlog misli. Kako da se postavim prema tome? Trebam li ga kontaktirati? Da li će me on uopšte priznati kao svog sina? Ili će jednostavno ignorisati ovu istinu kako bi sačuvao svoj ugled?
Dileme i osećaj gubitka
Sada kada znam istinu, ne mogu da je ignorišem.
- Osećam razočaranje, jer sam oduvek zamišljao da su moji roditelji bili sprečeni da budu sa mnom iz nekih opravdanih razloga.
- Osećam ljutnju, jer se čini da su me jednostavno odbacili.
- Osećam tugu, jer ni sada, nakon što sam saznao istinu, ne vidim način da ih vratim u svoj život.
- Osećam zbunjenost, jer ne znam koji bi moj sledeći korak trebao biti.
Najveći teret nosim zbog toga što nisam poslušao baku i sačekao do svoje 18. godine. Možda bi tada sve ovo bilo lakše da prihvatim.
Šta sada?
Osećam se izgubljeno. Moji roditelji su mi nedostižni:
- Majka je negde daleko, i čak i da želim, ne znam kako bih je pronašao.
- Otac je moćan čovek, ali pitanje je da li bi ikada želeo da me prizna.
Za sada, jedino što mogu da uradim jeste da nastavim dalje sa životom, noseći ovo saznanje kao teret, ali i kao deo svog identiteta. Baka je uvek verovala u mene, i iako je nisam poslušao, sada mogu da se potrudim da živim dostojanstveno, bez obzira na sve.
Zaključak
Ono što sam saznao promenilo je sve što sam mislio da znam o sebi. Otkrio sam da su moji roditelji dvoje ljudi koji su mi, iz jednog ili drugog razloga, okrenuli leđa. Moja majka je otišla bez povratka, a moj otac možda ni ne zna da postojim. Ipak, sada kada znam istinu, preostaje mi samo jedno – da nastavim dalje i pronađem sopstveni put, nezavisno od toga ko su oni i kakve odluke su doneli u prošlosti.
