“Imamo povećan broj infarkta i šlogova”: Dr Otašević upozorava na hranu s trpeze od koje skače pritisak

Praznično prejedanje i njegov uticaj na zdravlje srca

Praznici su vreme radosti, okupljanja porodice i prijatelja, ali oni često donose i izazove za naše zdravlje, naročito kada je reč o ishrani. Dr. Petar Otašević, istaknuti kardiolog, naglašava da praznično prejedanje može značajno uticati na nivo holesterola i zdravlje srca. Tokom prazničnih perioda, mnogi se opuštaju i zaboravljaju na umerenost u ishrani, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Pored prejedanja, često se povezuje i konzumacija alkohola, koja dodatno opterećuje srce.

Prema rečima dr. Otaševića, nagle promene u ishrani često predstavljaju veliki stres za organizam. Kada se nakon dužih perioda posne ishrane ili umerenih obroka pređe na bogate i masne specijalitete, srce može doživjeti pravu krizu. “U ovoj prazničnoj atmosferi, organizam se može suočiti s velikim opterećenjem. Iz tog razloga, konzumacija teške hrane može izazvati nagle skokove pritiska i holesterola, što je izuzetno opasno”, rekao je dr. Otašević. Na primer, jela poput pečenja, masnih salata i raznih slastica mogu stvoriti dodatni pritisak na srce, naročito kod osoba sa prethodnim kardiovaskularnim problemima.

Porast kardiovaskularnih problema tokom praznika

Statistika jasno pokazuje porast ozbiljnih kardiovaskularnih događaja tokom praznika. Doktor Otašević ističe da se u tom periodu beleži veći broj infarkata i šlogova. “Praznici su vreme kada se opuštamo, ali upravo tada često zanemarujemo zdravlje”, naglašava on. Na primer, mnogi ljudi tokom praznika gube osećaj za meru, što može dovesti do ozbiljnih posledica. Takođe, naglašava da je posebno važno biti svestan svog zdravlja i ne dozvoliti da želja za uživanjem u hrani prevlada brigu o zdravlju. Važno je, stoga, pažljivo planirati obroke i odvojiti vreme za fizičku aktivnost.

Namirnice koje povećavaju holesterol

Kada govorimo o namirnicama koje najviše utiču na rast holesterola, dr. Otašević napominje da nije samo jedna vrsta hrane uzrok problema, već količina i učestalost konzumacije. “Hrana bogata zasićenim mastima, poput pečenja, ruske salate i raznih torti, može drastično povećati nivo holesterola”, upozorava kardiolog. Preporučuje umerenu konzumaciju ovih jela, naglašavajući da je važno “stati kada je najlepše”. Uzimajući u obzir tipične praznične obroke, kao što su svinjetina ili jagnjetina, kao i bogate deserte, važno je imati na umu da uz svaku užinu dolazi i odgovornost prema vlastitom zdravlju.

Razumevanje holesterola

Dr. Otašević podseća da holesterol sam po sebi nije neprijatelj zdravlja. Naprotiv, on je neophodan za normalno funkcionisanje organizma. “Bez holesterola ne možemo da živimo. On je ključan za mnoge procese u telu”, objašnjava on. Međutim, naglašava da vremenom može doći do stvaranja genskih grešaka u metabolizmu holesterola, što dovodi do problema sa zdravljem. Osobe koje imaju porodičnu istoriju srčanih bolesti ili visokog holesterola treba da budu posebno oprezne u ovim prazničnim danima, jer rizik od srčanih oboljenja može biti znatno povećan.

Tipovi holesterola i njihov uticaj na zdravlje

Postoje dve vrste holesterola: dobar (HDL) i loš (LDL). “Loš holesterol se lepi za zidove krvnih sudova, uzrokujući suženje i povećavajući rizik od angine pektoris i infarkta miokarda”, ističe dr. Otašević. S druge strane, dobar holesterol ima zaštitnu ulogu i pomaže u čišćenju krvnih sudova. “Odnos između dobrog i lošeg holesterola je ključan. Ako je odnos veći od 3:1 u korist lošeg holesterola, to ukazuje na povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti”, naglašava on. Stoga, važno je ne samo pratiti nivo holesterola, već i raditi na njegovom poboljšanju kroz pravilnu ishranu i fizičku aktivnost.

Umerenost kao ključ zdravlja

Umerenost je ključna reč koju dr. Otašević ističe tokom prazničnog perioda. “Praznici ne moraju biti vreme odricanja, ali je važno imati na umu da manje porcije, sporije jedenje i izbalansirana ishrana mogu značajno smanjiti rizik od naglih skokova pritiska i holesterola”, ističe on. Tako možemo uživati u praznicima bez straha od ozbiljnih zdravstvenih problema. Pored toga, preporučuje da se uključe i zdrave alternative kao što su voće, povrće i integralne žitarice, koje mogu obogatiti praznični meni i pružiti neophodne nutrijente.

Na kraju, važno je napomenuti da su praznici prilika za okupljanje i radost, ali i prilika da se osvrnemo na svoje zdravlje. Kroz umerenu ishranu i svest o svojim prehrambenim navikama, možemo osigurati da praznični trenuci ostanu ispunjeni srećom, a ne zdravstvenim poteškoćama. Uvek se preporučuje konsultacija sa stručnjacima, kao što su nutricionisti, koji mogu pomoći u planiranju izbalansiranih obroka tokom praznika. Također, fizička aktivnost tokom praznika, poput porodičnih šetnji ili sportskih aktivnosti, može biti odličan način da se očuva zdravlje i uživanje u prazničnoj atmosferi.